У центру старог Београда, украшавајући архитектурни ансамбл улице Краљице Наталије, налази се здање које је поколењима београђана познато као Руски дом. Већ више од 80 година ова културна установа представља руски духовни и културни центар у Србији.

Историја његовог оснивања је јединствена. Резултат је жеље хиљаде Руса који су изгубили своју Отађбину да очувају културу, традицију, дух свог народа. Настаје из велике туге и искрене љубави њених одбачених синова према изгубљеној домовини - Русији. Попут библијског ковчега имао је за циљ да спаси њихово духовно одумирање и пружи нови смисао животу у изгнанству,

20-их година прошлог века, после окончања грађанског рата у Русији на територији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије) нашли су уточиште више од 40 хиљада руских емиграната. Власти и народ КСХС пружили су топлу добродошлицу, помоћ и подршку руском народу. 

Ипак бол губитка Отађбине и нада за повратак увек је живела у срцима оних које је судбина одвела у туђину.

Тежећи да сачувају свој свет – Руски Свет, све оно што је за њих било тако драго и свето, све оно што их је међусобно повезивало, руска заједница долази на идеју да оснује културни центар. Идеја је подржана од стране српског друштва , али и краља Александара Карађорђевића, Патријарха Српске Православне Цркве Варнаве, бројних политичара и културних радника Краљевине. Културни центар је грађен углавном новцем емиграната. Власти Југославије су такође пружили значајну финансијску подршку. Аутор архитектурног пројекта је Василиј Баумгартен - војни инжењер, бивши начелник логистике инжењеринга Добровољачке војске генерала Деникина.

Тако је заједничким напорима за само годину и по дана у Београду подигнут Руски центар. Њего свечано отварање је одржано 9. априла 1933. године. ,,Руски дом Императора Николаја II“ је био његов први назив.

Београдски Руски дом је признат за један од најзначајнијих архитектурних пројеката Руса у Југославији.

Под сводовима Руског дома се нашло позориште, изванредна библиотека, гимназија и основна школа, издавачки центар и два музеја (Музеј Николаја II и Музеј руске коњице), спортска сала и Друштво руских књижевника, уметника и музичара. Ту је радио и Научни институт, школска црква Пресвете Богородице. Био је отворен и руски ресторан. Руски дом је постао средиштем друштвеног, културног, научног и духовног живота руских емиграната. 

За време Другог светског рата и окупације Југославије од стране фашистичке Немачке Руски центар опстаје. Без обзира на немилосрдна бомбардовања Београда здање је остало нетакнуто. Шта више, остало је ,,руско“. У њему су свој ,,дом“ пронашле руске избеглице које је рат затекао у имиграцији. Лишени крова над главом, изгубивши прошлост, а можда и будућност они су се окупљали око Дома.

Каква је касније била судбина ових људи? Сада је тешко одговорити на то питање и дати неко тумачење. Једно је сигурно, да су и они постали део историје Руског дома у Београду.

Октобра 1944. године Београд је био ослобођен од стране војске Црвене Армије и јединица Југословенске народне војске. Нова послератна Југославија постала је социјалистичка, а њен вишедеценијски вођа Јосип Броз Тито 1946. године предаје здање Руског дома совјетском народу. Тада је отворена нова страница у историји ове институције.

Основни задатак Дома Совјетске културе била је промоција совјетске науке и културе. Као такав, постојао је све до 90-их година, периода распада Совјетског Савеза.

Тешка времена су се поново вратила када је постојање Руског дома стављено под знак питања. Некада недодирљив Совјетски Савез био је у агонији доживљавајући распад. Раздор у земљи, умовима, срцима није остављао простора за очување постојећег и грађење новог културног простора. Чак је планирано да се београдски Руски дом затвори и у његовом здању отпочне са радом амбасада једне од република Заједнице Независних Држава.

Срећом то се није догодило. Шта је одлућило - здрав разум или конфузија у политици државе - то већ није тако битно. Важно је да је Руски дом поново сачуван. Негова историја постојања није прекинута. 1994. године Дом Совјетске културе у Београду потврђује свој статус и добија нови назив – Руски центар за науку и културу у Београду које са поносом носи и данас. Али као и раније за све остаје - Руски дом. У овом кратком називу је све оно што је драго срцу. Дом је за свеког човека свети појам. То је место где си увек добродошао и где те увек радо чекају.

Руски дом је увек отворена за све. Своје посетиоце дочекује изложбама, концертима, позоришним представама, презентацијама, уметничким сусретима, пројекцијама играних филмова, округлим столовима и конференцијама.

Течајеви руског језика су такође веома популарни. Библиотека Руског дома је једна од највећих руских библиотека у Европи. У њеном мултимедијалном центру је отворена електронска читаоница која се налази у санктпетербуршкој Председничкој библиотеци. У Дому се налазе и уметничке радионице за децу. Велика пажња се посвећује тематским дешавањима повезаним са Русијом: Дану словенске писмености и културе, Дану Народног Јединстава, Дану Независносто Русије и другим празницима и важним догађајима – Новој Години, Ускрсу, Покладама, Дану породице, љубави и верности.

Живот Руског дома је богат и садражајан. Један је од највећих и најстаријих духовних руских центара у иностранству. Из године у годину, сваким новим дешавањем Руски дом доказује своју популарност и траженост, али и то да су очекивања наших сународника, који су деценијама улагали велики напор у формирање руске мисли, идеја и духовности, испуњена.