Научна конференција поводом 200. годишњице рођења Фјодора Михајловича Достојевског

Научна конференција поводом 200. годишњице рођења Фјодора Михајловича Достојевског у организацији Центра за руске студије Факултета политичких наука БУ и Руског центра за науку и културу «Руски дом» у Београду

ПАТЊА, ЉУБАВ, ИЗБАВЉЕЊЕ

Београд, Руски дом, 30. XI 2021.

У знаменитом говору у част Пушкина, Достојевски говори о Русима као народу-богоносцу, носиоцу универзалне идеје која стоји у знаку не само фактичке патње него и искупљења повести целокупног човечанства и његовог препорпода под знамењем истине и правде. Ту идеју, не једном, „дотичу“ и мајсторским литерарним поступцима изразито индивидуализовани ликови његових романа, често увучени у парадоксалне заплете, сведочећи уједно у својим психолошким и етичким недоумицима самосуочавањима. Као да је и Фјодор Михајлович следио Тјутчевљеву гномску крилатицу да се истину о мору (узетом као симболу повести) и човеку може сазнати само у олуји. Имганаријум Достојевскових карактера, било да је реч о „мислиоцима“-„проповедницимаа“, бунтовницима, морално осетљивима – кроткима, циницима, демонски опседнутима… — по правилу имају једну важну, такорећи естетско-метафизичку црту: „личне“дилеме њихове егзистенцијалне драме уједно су и оно што мучи стварног човека, односно повесно човечанство, разапето између призивања антрополошко-повесног телоса свечовештва и необично богате праксе (само)рашчовечивања. Баш у тој, по правилу естетски успело извајаној вези личног и типичног, појединачног и општег, психичког и историософског, руско-словенског и општечовечанског треба, поред осталога, захвалити околност да дело Фјодора Михајловича више од столећа и по с несмањеном јачином плени пажњу мислећег човечанства. Најтежа и најсудбоноснија питања conditio humanae, нарочито модерног човека, код Достојевскога „проговарају“ путем „реалности“ имаганитивних оваплоћења његових ликова и њихових животно-метафизичких ситуација, као што, на другој страни, лична драма најпроминентнијих фигура из његове вечне „галерије“ мајсторски сведочи оно што се најдубље тиче стварних људи, не само пишчеве епохе. Утолико „патња, љубав и избављење“ могу бити схваћени и као естетски предложак, и као три непролазна топоса реалне људске ситуације, али и као тлоцрт европске и светске повести, чиме, укупно узевши, треба бити омогућен вишестран, широк, али ипак концентрисан приступ вечито актуалном делу генијалног руског писца.

Распоред излагања на скупу, са сатницом

9.30–9.40, Поздравне речи (Јевгениј Баранов, директор РЦНК «Руски дом», проф. др

Синиша Атлагић, руководилац Центра за руске студије ФПН-а)

9.40–10.00, проф. др Јован Попов, „Валаамова магарица: шта представља Смердјаков?“

10.00–10.20, проф. др Петар Јевремовић, „Гласови покајаних и непокајаних у романима

Достојевског“

• –10.40, проф. др Един Побрић, „Етика и тимотика у романима Достојевског“

10,40–11.00, доц. др Ана Јаковљевић, „Мармеладов – човек у греху“

11.00–11.20, проф. др Наталија Видмаровић, „Еонотоп у Злочину и казни Ф. М. Достојевског“

11.20–11.40, проф. др Жарко Требјешанин, „Антрополошки и психолошки погледи

Достојевског“

11.40–12.00, Пауза за чај и кафу

12.00 Отварање изложбе Достојевски на сцени Народног позоришта у Београду до 1941.године, директорка Музеја позоришне уметности Србије Весна Буројевић

Ауторке  изложбе: кустоскиња Музеја, музејске саветница Мирјана Одавић и Јелица Стевановић.

12.15–12.35, проф. др Мило Ломпар, „Два тумачења Достојевског – Душан Пирјевец и Никола Милошевић“

12-35–12.55, проф. др Јасмина Ахметагић, „Актуализација Достојевског код савременог српског писца“

13.00–13.20, проф. др Часлав Д. Копривица, „De personabus novis. Генеалогија демонургије

‘подземних’ ликова Злих духа“

13.20–13.40, Дискусија

13.40–14.30, Кафе-пауза (с лаким послужењем)

14.30–14.50, проф. др Светозар Поштић, „Достојевски и лична одговорност“

• – 15.10, Ma Стојана Валан, „Достојевски и Емануел Левинас“
• –15.30, доц. др Ања Лазаревић Коцић, „Густав Малер и Достојевски под окриљем полифоничности Михаила Бахтина“
• –15.50, проф. др Тамара Ђермановић Танасијевић, „Однос Истока и Запада у стваралаштву Достојевског“

• –16.05, Пауза
• –16.25, др Никола Маројевић, „Човјек у свијету Ф. Достојевског“

16.25–16.45, доц. др Лазар Милентијевић, „Достојевски и руска религиозна филозофија“

16.45–17.05, проф. др Зоран Арсовић, „Достојевски, атеизам, нихилизам“

17.05–17.25, др Владимир Димитријевић, „Достојевски и хришћанство“

17.25–17.55, Генерална дебата

17.55, Затварање скупа