У центру старог Београда, као украс архитектонског комплекса Улице краљице Наталије, налази се здање Руског центра за науку и културу, генерацијама Београђана познатије као Руски дом. Ова установа културе већ више од 80 година представља духовни и културни центар Русије у Србији.
Његова историја је јединствена. Настао је из жеље хиљаде Руса који су изгубили своју Отаџбину да очувају културу, традицију, дух свог народа. Настаје и из велике туге и искрене љубави одбачених синова према изгубљеној домовини. Налик на Нојеву барку задатак Руског дома био је да заустави духовно одумирање Руса и пружи нови смисао живота у изгнанству.
20-их година прошлог века, након завршетка грађанског рата у Русији на територији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије нашлo je уточиште више од 40 хиљада руских емиграната. Власти и народ Краљевине СХС срдачно су прихватили избеглице, пружиле им помоћ и подршку.
Међутим, бол за Отаџбином и нада за повратком увек је живела у срцима оних које је судбина одвела у туђину.
У тежњи да сачува руски ,,свет“ руска заједница долази на идеју да оснује културни центар. Идеју су подржали краљ Александар Карађорђевић, Патријарх СПЦ Варнава, бројних политичари и културни радници Краљевине, српски народ. Значајну помоћ у изградњи културног центра пружила је управо руска емиграција. Финансијска подршка стигла је и од Власти Југославије. Аутор архитектонског пројекта здања је Василиј Фјодорович Баумгартен – војни инжењер, генерал мајор Беле гарде и Војске Краљевине Југославије.
Заједничким напорима за нешто више од годину дана изграђен је ,,Руски дом Императора Николаја II“. Њего свечано отварање одржано је 9. априла 1933. године. ,,Руски дом Императора Николаја II“ признат је за један од најзначајнијих архитектонских пројеката Руса у Југославији. Под сводовима ,,Руског дома“ ради позориште, изванредна библиотека, гимназија и основна школа, издавачки центар и два музеја (Музеј Николаја II и Музеј руске коњице), спортска сала, Друштво руских књижевника, уметника и музичара. Овде је био смештен Научни институт, школска црква Пресвете Богородице. „Руски дом“ постаје средиште друштвеног, културног, научног и духовног живота руске емиграције.
Током Другог светског рата и окупације Југославије од стране фашистичке Немачке Руски дом опстаје. Без обзира на немилосрдно бомбардовање Београда здање је остало нетакнуто. Шта више, остаје ,,руско“. У њему свој ,,дом“ проналазе руске избеглице које је рат затекао у емиграцији. Лишени крова над главом, изгубивши прошлост, можда и будућност окупљали су се у Руском дому. О њиховој судбини је данас тешко говорити, али једно је сигурно – руска емиграција постаје значајан део историје ,,Руског дома“.
Војска Црвене Армије и јединице Југословенске народне војске октобра 1944. године ослобађају Београд. Нова послератна Југославија постаје социјалистичка, а њен вишедеценијски вођа Јосип Броз Тито 1946. године предаје здање Руског дома совјетском народу. Нова страница у историји „Руског дома“ је отворена.
Основни задатак тадашњег ,,Дома Совјетске културе“ била је популаризација
совјетске науке и културе. Ради све до 90-их година XX – периода распада Совјетског Савеза. Тешка времена се поново враћају, а постојање Руског дома је неизвесно. Некада недодирљив, Совјетски Савез је био у агонији доживљавајући распад. Раздор у земљи, умовима и срцима није остављао простора за очување постојећег и грађење новог културног простора. Планирано је чак да се ,,Дом Совјетске културе“ затвори, а да у истом здању отпочне са радом амбасада једне од република Заједнице Независних Држава. Срећом то се није догодило. Да ли је одлучио здрав разум или конфузија у политици државе? ,,Руски дом“ опстаје, његова историја није прекинута.
,,Дом Совјетске културе“ је 1994. године преименован у Руски центар за науку и културу у Београду. Овај назив са поносом носи и данас, али за све остаје „Руски дом“. Овај кратки назив чува у себи све оно што је драго срцу. Дом је за свеког човека свети појам. То је место где си увек добродошао и где те увек радо очекују.
Руски дом је за све отворен. Посетиоце дочекује изложбама, концертима, позоришним представама, презентацијама, уметничким сусретима, пројекцијама играних филмова, округлим столовима и конференцијама.
Течајеви руског језика су веома популарни. Библиотека Руског дома је једна од највећих руских библиотека у Европи. У њеном мултимедијалном центру отворена је електронска читаоница Председничке библиотеке у Санкт Петербургу. У ,,Руском дому“ раде уметничке радионице за децу. Велика пажња се посвећује тематским дешавањима: Дану словенске писмености и културе, Дану Народног Јединстава, Дану Независности Русије, празницима – Ускрсу, Покладама, Дану породице, љубави и верности, Новој години.
Живот Руског дома је богат и садражајан. Један је од највећих и најстаријих духовних руских центара у иностранству. Из године у годину, сваким новим дешавањем Руски дом доказује своју популарност и траженост, али и то да су очекивања руске дијаспоре, која је деценијама улагала велики напор у формирање руске мисли, идеја и духовности, испуњена.
