Место полагања ове године било је необично — церемонија је одржана код великог поклоничког крста на рушевинама старе тврђаве Соко Град у Подрињу, у западној Србији. Крст је постављен 24. марта 2000. године, тачно годину дана након почетка НАТО бомбардовања Србије, на бетонској платформи која се уздиже изнад темеља једне од кула.
Позлаћени крст од висококвалитетног челика са антикорозивним премазом израђен је у бродоградилишту „Сава“ у Мачванској Митровици. Захваљујући својим огромним димензијама — висина 13,6 м, дужина попречне греде 5 м, тежина 2.200 кг — видљив је издалека, док се рушевине Сокограда испод њега готово губе. За постављање крста била је потребна помоћ српске војске — на тврђаву га је подигао војни хеликоптер, а задатак је био толико компликован да је изведен тек из трећег покушаја. Српски патријарх Павле освештао је крст пре његовог подизања на тврђаву, а на церемонији освећења окупило се око 10.000 људи.
Још је занимљивија чињеница по чијој је иницијативи главни хришћански симбол подигнут у овом крају. Крст је српском народу, у знак покајања и помирења, поклонио Немац Хорст Вробел (1935–2022), католик, оснивач јединственог Међународног музеја ветрењача и воденица у Доњој Саксонији, потресен стравичним НАТО бомбардовањем 1999. године. Заједно са крстом, он је Србији даровао и 5 кг 24-каратног („чистог“) злата, којим је крст позлаћен пре постављања (укупна површина позлате износила је 24 квадратна метра). Поред тога, овај немачки конструктор и колекционар био је познат и по томе што је на свом имању у Немачкој подигао тачну дрвену копију руске цркве Преображења Господњег из Суздаља, коју је 1996. године лично освештао тадашњи Митрополит смоленски и калињинградски, а данас Патријарх московски и све Русије Кирил.
Ноћу је крст изнад Соко Града осветљен специјалним рефлекторима и снажно сија, као да лебди у ваздуху. Натпис на њему гласи: „Ни педесет година није прошло од како су Немци предвођени Хитлером, бомбардовали Југославију, а ево, њихове бомбе поново падају на (Југославију/Србију). Овај споменик подсећа на многе недужне жртве изгинуле или рањене у ужасном и бездушном рату у пролеће 1999., као и на још неексплодиране мине и озрачену природу, које ће однети нове животе. Овај крст исто тако вапије против ратова, мучења и патњи.“ А дубоко испод њега светле крстови православног манастира Светог Николаја.
