Руски дом

У Србији се 6. априла навршава 80 година од бомбардовања Београда и напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату.
Тим поводом Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду, у сарадњи са Градом Београдом, организује пригодан програм у знак сећања на овај трагичан догађај.
У Вазнесењској Цркви, са почетком у 8.30 часова, биће служен парастос недужним жртвама априлског бомбардовања. Затим ће на Новом гробљу, у 9.30 часова, уз учешће представника градских власти, Амбасаде Русије у Србији, Војног аташата Русије у Србији и Руског дома бити положени венци на Спомен-гробље жртвама бомбардовања и палим руским браниоцима Београда 1941.
Централни догађај биће одржан на Тргу републике у 13 часова, када ће бити отворена изложба у знак сећања на један од најтужнијих дана у српској историји – 6. април 1941. На поставци, коју је припремио Руски дом уз подршку Града Београда, Фондације Бесмртни пук Србија и Омланиског позоришта ДАДОВ биће представљени тематски радови познатих српских уметника, дипломаца Школе стрипа, илустрације и концепт арта ,,Ђорђе Лобачев“ из Београда, која је понела име у част руског сликара, једног од пионира у историји српског и југословенског стрипа.
Поводом годишњице, симболички 6.априла, биће одржана онлајн конференција ,,Кораком предака, кораком победе“ коју заједно организују Фондација Бесмртни пук Србија и Руски дом у Београду.
На изложбеној витрини Руског дома биће представљена фото-документарна изложба архивских материјала из збирке Музеја града Београда. Неке од фотографија биће представљене први пут. Изложбу прати виртуелни садржај који ће бити доступан скенирањем QR кода.

 

Историјски осврт:

,,Посебно наређујем: да чим се заврши концентрација снага и чим то дозволе метеоролошки услови, сва југословенска површинска постројења као и сам Београд морају бити уништени непрекидним дневним и ноћним ваздушним нападима“ (Из Хитлерове Директиве 25).

У рано недељно јутро, 6. априла 1941., тачно у 6:30 часова, уснула престоница се пробудила у кошмару који је донела немачка авијација засипајући град са 440 тона бомби. Подмукли напад без најаве ужасом је прекрио лица људи. Бомбардовање Београда је почело.

Бомбардовање престонице стављено је под команду пуковника Александера Лера, који је добио лично од Хитлера посебно наређење – прво срушити Народну библиотеку, установу у којој је чувано оно што је вековима чинило културни идентитет народа, па тек онда стратешки важне објекте. У ватри се нашла Патријаршија, тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника који су дошли на јутрење.

На мети окупатора биле су и руске културне установе. У априлском бомбародвању 1941. страдала је зграда у којој је био смештен Институт за руску црквену историју, византологију и археологију „Кондаков“ са богатом библиотеком и редакцијом. Током априлског бомбардовања лекари руске поликлинике Црвеног крста пружали су бесплатну помоћ рањеним и болесним грађанима, не чинећи разлику да ли се ради о Русима или Србима.

Тачан број људи који је изгубио живот у овом стравичном чину агресије никада није тачно утврђен, али се процењује да је настрадало између 2.271 – 4.000 људи.

Свим жртвама које су страдале у бомбардовању Београда 6. априла 1941. на Новом гробљу 1966. године подигнуто је Спомен-гробље (аутор арх. Милица Момчиловић). Овде, на руској парцели Новог гробља, сачуван је гроб Владимира Шеља, младог руског поручника, погинулог херојском смрћу у својој двадесетдругој години живота у покушају да заустави немачку тенковску колону. Шељ је био један од бројних представника руске емиграције који су се јуначки борили за слободу престонице Југославије и њених становника.

Архивски видео запис "Београд 1941"

Ноћ изнад
Београда

Руси – витезови српског неба

На небу изнад Београда авиони краљевских ваздушних снага су задали први ударац немачком Јункерсу и Месершмиту. Првог дана напада ПВО Југославије у близини села Доњи Душник (Јужна Србија) оборен је непријатељски извиђачки авион, а пилот који се катапултирао је ухапшен и изручен жандармерији Ниша. Краљевске ваздушне снаге у почетку нису нимало попуштали пред противником. Пилоти, који су бранили небо над Београдом, истакли су се невероватном храброшћу и самопожртвовањем, који су задивили непријатеља. Бомбардери су више пута успешно бомбардовали немачке тенковске колоне, који су се кретали из правца Бугарске, непријатељске аеродроме у Бугарској, Мађарској, па чак и у Аустрији. Без обзира на пребеглице међу Хрватима и Словенцима, пилоти (официри и подофицири), представници различитих националности, непоколебљиво су испуњавали свој дуг. Мало је позната чињеница да су тактику таранских удара, којом су се прославили руски пилоти Другог светског рата, по први пут применили управо југословенски пилоти током Априлског рата. Ово је био беспримеран допринос одбрани Југославије.

Али херојско супротстављање је ускоро било угушено. Захваљујући информацијама издајника, који су наводили немачке авионе на војну инфраструктуру, сав труд је био узалуд. Дана 4. априла 1941. пред упадом силе „Осовине“ у Југославију, хрватски капетан ваздушних снага Краљевине Југославије Владимир Крен је прелетео на аеродром Грац. Са собом је имао тајне планове југословенске војске и тиме је фактички прешао у службу противника. Мноштво авиона је било уништено на земљи. Неки су сами уништавали, како их непријатељи не би ухватили. Пилоти су покушавали да се спасу, да одлете у СССР или Грчку, али су најчешће гинули у авионским несрећама. Они који су успели да преживе борили су се у авијацији на страни Савезника.

Бранећи наше небо у Априлском рату 1941. године живот је изгубило 87 пилота Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Мало је познато да је међу овим храбрим витезовима било и тројица Руса. Сасвим је, међутим, непознато да су сва тројица бивши питомци руских кадетских корпуса. Покушајмо, бар за час, да се сетимо ових храбрих људи и њиховог херојства док су до последњег даха бранили своју нову домовину.