Руски дом

Алексеј Дмитријев, сликар изузетног талента, познат је не само у Републици Алтај, где живи и ради више деценија, већ и ван њених граница.

Дипломирао је на позоришно-уметничком факултету Универзитета у Ташкенту и по професији је позоришни сценограф. Алексеј Константинович се осим сликарством бави и позоришном сценографијом, костимографијом и илустрацијама. По речима његових колега сликара, радови Дмитријева су другачији од оних, које смо навикли да видимо, разликују се од радова уметника реалиста. Његове слике су филозофско размишљање о животу и човеку. Његово стваралаштво је одговор на савремене тенденције у сликарству, каје се удаљава од сижеа, постаје условно, које нам се обраћа знацима и симболима. Чини се да није случајно што је сликар нашао надахнуће за свој рад управо у Горном Алтају. Природу овог Сибирског краја „опевао“ је познати руски сликар Николај Рерих. Крај са седам хиљада језера, крај брзих река и немих пејзажа. У давна времена управо овде су се пресецали путеви номадских племена. Пре стотину хиљада година овде су живели људи. Вековима је овај живописни крај био у саставу Велике Монголске империје: коњица Џингис кана газила је нежни рунолист у долинама и савладавала стрме планинске превоје.

 «Сеобе» – међународни уметнички пројекат, који уједињује уметнике из различитих земаља, блиских духом и блиских по схватању улоге сликарства  и културе као средстава спознаје своје суштине и везе са спољним светом.  Животни пут Алексеја Дмитријева је својеврсна илустрација теме светских сеоба, гледана кроз призму личног искуства. У трагању за природом, која би одговарала његовом унутрашњем свету, прошавши кроз искушења престоничког живота у Москви, изабрао је место за свој боравак планине Алтаја, прапостојбину номадске културе Скифа и Туркијаца, чије трагове чувају стене и степе овог краја, на граници Кине, Монголије, Казахстана и Русије. Прожимање са светом архетипова древног Алтаја, забележено је у радовима уметника.

 

Књижевне илустрације

Књиге, које је илустровао Алексеј Дмитријев, по правилу се не могу купити у књижара, а – издају се  ограниченим тиражима и купују их колекционари домаћи и из иностранства.

Изложба илустрација за повест „Псеће срце“ Михаила Булгакова отворена је у Руској државној библиотеци уметности крајем прошле године. Ликови ове повести, виђени очима њеног главног јунака (испочетка луталице Шарика, касније Полиграфа Полиграфовича Шарикова): боје су одабране у складу са псећим спектром боја, који виде само белу, црну и црвену боју. Књига је лауреат међународног конкурса «Лице књиге 22», а Дмитријев је награђен дипломом Руске државне библиотеке «За тачан приказ духа времена».

Илустрације књиге Џонатана Свифта «Гуливерова путовања» о авантурама бродског лекара Лемјуела Гуливера. Књига је направљена као путописни албум са скицама и белешкама бродског лекара, награђена је Дипломом Сверуског конкурса «Уметност књиге: традиције и потрага».

Дмитријев је рођен, одрастао и формирао се као уметник у Ташкенту, упијајући боје и лепоту природе тог благодатног краја. У илустрације за «Причу о хоџи Насредину» Леонида Соловјова записана су његова сећања из детињства и љубав према бајковитим лепотама Централне Азије. Изванредан спој текста и цртежа у издању «Приче о хоџи Насредину» припала је диплома на међународном конкурсу «Лице књиге» 2018. године у номинацији «Најлепше илустрације за књижевна дела за децу и омладину».

Алексеју Дмитријеву је за стваралаштво додељено низ значајних сликарских позоришни и књижевних награда. Добитник је Гран-прија Сверуског такмичарског фестивала савременог сликарства „Златна четкица». Учествовао је више десетина сверуских и међународних изложби. Радио је на више од 60 представа у различитим театрима широм Русије и ЗНД. Слике Анатолија Дмитријева чувају се у музејима и приватним колекцијама у земљи и иностранству.