Руски дом

ФОТОГРАФИ БЛОКАДНОГ ЛЕЊИНГРАДА

Блокада Лењинграда у фотографијама

 

Већину фотографија Лењинграда из периода од 1941. до 1944. године, које су нам данас познате, направили су ратни дописници, који су радили на задатку лењинградског одељења „ТАСС-а“, Совинформбироа и редакција новина. Како је формулисано у „Одредбама о раду ратних дописника“, задатак фотографа је био да покажу „… људе фронта – борце и команданте Црвене Армије (Војноморске флоте), који добро владају војном техником и тактиком вођења битке, њихову иницијативу, војну довитљивост и лукавост у борби против непријатеља, њихову мржњу према немачко-фашистичким окупаторима, издржљивост, самопожртвовање и дисциплину у испуњавању наредби команданата…“ У окупираном Лењинграду пажња је била усмерена на живот града-фронта, издржљивости и храбрости његових заштитника и становника.

Данил Грањин и Алес Адамовић су се присећали како су током припреме „Блокадне књиге“ прегледали стотине фотографија, видели мноштво документарних доказа – „беживотни домови са прозорима који зјапе као очне дупље; снимци људи, који чисте улице од наноса, радних одреда који марширају, товарних кола са хлебом и кола на Путу живота. Али ти снимци нису преносили онај ужас, који су доживели аутори књиге, када су слушали успомене оних који су преживели блокаду…“ Заиста, остало је мало слика свакодневног живота блокираног Лењинграда.

Изузетно је мали број сачуваних фотографија који су направили сами становници града: аматерско фотографисање на улицама града без посебне дозволе је било забрањено, а без воде, струје и грејања је било скоро немогуће развити фотографије. У ретким случајевима можемо да видимо само мале контактне отиске, који су залепљени на странице дневника.

Аутори фотографија

Александар Бродски (1903-1984)

Ратни фоторепортер за време совјетско-финског рата. Од 1940-1948. ради као дописник „ЛенТАСС-а“ за Балтичку флоту, одликовану орденом Црвене заставе.

Након завршетка рата радио је у лењинградским и централним новинама, дуги низ година је био секретар лењинградског одељења Савеза новинара, декан друштвеног факултета фотожурналистике при Лењинградском дому новинара.

Георгије Коновалов (1911-1993)

Дописник фотохронике „ЛенТАСС“. Снимао је у пулковском правцу, на Карелском и Волховском фронту, у Заполарју. Од 1943. године је дописник „ТАСС-а“, крајем рата био у Мађарској. После рата је радио у лењинградским новинама и као камерман у Лењинградском телевизијском студију.

Борис Кудојаров (1898-1973)

Од 1941. до 1944. је фоторепортер за новине „Комсомолска правда“ у Лењинграду, дописник „ЛенТАСС-а“. У лето 1943. године је у саставу 5. партизанске бригаде, непосредно је учествовао у биткама. Након рата је радио у новинама „Комсомолска правда“, издаваштву ВСХВ (ВДНХ СССР). Од 1952. до 1964, је дописник „ЛенТАСС-а“. Био је члан бироа централне фотокомисије Савеза новинара СССР и члан Организационог комитета савезних изложби.

Борис Лосин (1919-1990)

Од 1941. до 1944. је фоторепортер „ЛенТАСС-а“ за Балтичку флоту, одликовану орденом Црвене заставе. Радио је на Лењинградском фронту, више пута је учествовао у ратним операцијама, учествовао у десатној операцији око реке Тосно, снимао је улазак совјетске војске у Букурешт, Софију, јуриш Будимпеште, рат у Пољској и Немачкој.

Након рата је био дописник лењинградских новина, радио у комбинату ликовне и декоративне уметности уметничког фонда РСФСР.

Рафаил Мазељев (1911-1975)

Ратни дописник „ЛенТАСС-а“ на Лењинградском и другим фронтовима. Године 1942. ради као старији уредник фронтовске фоторедакције „ЛенТАСС-а“ за Балтички фронт. Снимао је на бродовима и тврђавама, у морским базама у Талину, Либаву и Ханку. Снимао је на Путу живота. Дошао је до Берлина.

Након рата је радио у различитим издавачким кућама.

Всеволод Тарасевич (1919-1998)

Совјетски фотограф и фоторепортер.

Аутор серија фотографија „Лењинград под блокадом“ (1941-1943). Објављивао је у новинама „Смена“ и „Лењинградска правда“. Након завршетка рата у новинама „Вечерњи Лењинград“. Од 1940. године је радио у „ЛенТАСС-у“. Од почетка Другог светског рата је фоторепортер за политичку управу Северо-Западног, а затим Лењинградског фронта.

Михаил Трахман (1918-1976)

Учесник совјетско-финског рата. Од 1941-1946. је специјални дописник за новине „Црвена звезда“, „ТАСС“, Совинформбиро (од 1942). Снимао је у блокадном Лењинграду, у Псковском и Белоруском правцу, у партизанским формацијама, забележио је ослобођење Пољске и Мађарске. Након рата је био фоторепортер за часопис „Огоњок“, издавачке куће ВСХВ (ВДНХ СССР), часописа „Совјетски екран“, специјални дописник „Литературних новина“.

Давид Трахтенберг (1906-1975)

Од 1930. до 1970-их година је био фоторепортер новина „Лењинградска правда“, „Известија“. Током рата је водио детаљан фотолетопис блокаде Лењинграда. Многе његове фотографије су коришћене за формирање изложбе „Херојска одбрана Лењинграда“ (од 1946. „Музеј одбране Лењинграда“). Након рата је радио у различитим издавачким кућама. Издао је низ фото албума посвећених блокади Лењинграда.

Василије Федосејев (1913-1973)

Од 1931. је фотограф „ТАСС-а“, фоторепортер „Сојузфото“ и „ЛенТАСС-а“ (од 1939). Учесник је совјетско-финског рата. Забележио је свакодневицу блокадног Лењинграда. Снимао је Пут живота на Ладошком језеру. После рата је радио у Совинформбироу и у фото хроници „ЛенТАСС-а“.

Григорије Чертов (1908-1968)

Фоторепортер „ЛенТАСС-а“. Познати су његови снимци са прве одбрамбене линије. Снимао је раднике који одлазе на фронт, борце за одбрану Лењинграда.

Након рата је радио у новинама „Вечерњи Лењинград“.