У знак сећања на Андреја Леонидовича Шемјакина (1960-2018), вишег научног сарадника на Институту за словенске студије Руске академије наука, аутора више научних монографија, зборника и текстова о историји Србије и Балкана, у Крушевцу је организован академски сусрет. У оквиру овог пројекта у Народном музеју града одржана је међународна научна конференција посвећена јубилеју важног догађаја у историји српско-руских односа – 145. годишњици руског војног добровољачког покрета на Балкану. Конференција је окупила руске историчаре који проучавају историју Србије и њихове српске колеге који се баве историјом Русије.
Институт за славенске студије Руске академије наука, који је, уз Одељење за историју јужних и западних Словена Историјског факултета Московског државног универзитета ,,М.В. Ломоносов“, главни центар за проучавање историје Србије, представили су директор ове академске институције Константин Никифоров и проф. др Александар Силкин. У саставу руске делегације били су проф. др Људмила Кузмичева, Историјски факултет Московског државног универзитета „М.В. Ломоносов“, проф. др Јарослав Вишњаков, Московски државни универзитет за међународне односе. У раду конференције учествовали су и представници српске научне јавности: проф. др Алексеј Тимофејев, проф. др Сузана Рајић и проф. др Данко Леовац, Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Ирина Антанасиевић, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Горан Васић, директор Историјског музеја Крушевец, др Иван Ристић, члан Удружења историчара Расинског округа и протојереј Драгић Илић, Епархија крушевачка.
Предмет пажње учесника научног скупа био је феномен руског војног добровољачког покрета који се пре 145 година појавио у историји руског народа. Под утицајем распрострањеног убеђења у потребу ослобађања Словена од иноверачке османске владавине, руски народ је захватио импулс који је отелотворен у масовном покрету. Део руских добровољаца стиже на Балкан већ 1875. године, а већина (преко три хиљаде људи) у лето и јесен 1876. Управо је та појава утицала касније на одлучност руске државе да се војним и дипломатским путем активно умеша у судбину словенских народа, захваљујући чему је Србија успела да добије међународно признање своје државне независности.
Конференција „145 година руског војног добровољачког покрета на Балкану“, овогодишњег академског сусрета „Андреј Шемјакин“ омогућила је да се још једном разговара о питањима формирања, развоја и активности првог руског војног добровољачког покрета као феномена у контексту борбе српског народа против Османског царства.
У оквиру овог догађаја, у Историјском музеју Крушевца представљена је изложба посвећена главном команданту српске армије, руском генерал-мајору Михаилу Черњајеву, „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“. Истакавши јединственост ове изложбе, помоћница градоначелника Крушевца Јелена Тодоровић нагласила је да је конференција један од бројних примера активног рада Србије и Русије на очувању заједничке историје два народа.
Након конференције планирано је објављивање научног зборника радова њених учесника.
За госте из Русије организована је посета места која чувају успомену на херојске странице српско-руске историје поменутог периода: цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу, Руског споменика на Брђанци.
Учеснике конференције угостио је председник Општине Алексинац Далибор Радичевић. На састанку је разговарано о очувању спомен-обележја која сведоче о херојским догађајима српско-руске историје. Ово питање покренуто је и на састанку са епископом нишким Арсенијем, који је делегацију дочекао у манастиру Светог Романа у Ђунису.
Међународна научне конференција је одржана у организацији Института за словенске студије Руске академије наука, Центра за руске и источноевропске студије Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, и уз подршку Фондације „Русский мир“, Друштва сународника и пријатеља Русије „Свеславица“ из Крушевца, Народног музеја Крушевац, Међународног јавног фонда јединства православних народа и Националног савета руске националне мањине.
