Научна конференција на тему ,,Патња, љубав, избављење”, поводом 200. годишњице рођења Фјодора Михајловича Достојевског, одржана је у Руском дому у организацији Центара за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Руског центра за науку и културу у Београду.
Конференцију је отворио директор Руског дома Јевгениј Баранов: ,,Само Руси знају како је тешко живети у огромној земљи, јер било која друга цивилизација која живи на таквом огромном простору као што је Русија увек ставља пред собом само једно питање, а то је на који начин можемо да искористимо своју величину и моћ. Само Русија поставља питање због чега та моћ”. Баранов је истакао да је ове године Руски дом теми Достојевског посветио посебну пажња, а да је отварање мурала са ликом писца на Дому културе ,,Чукарица” један од првих запажених догађаја, уприличених поводом значајне годишњице.
Присутнима се обратио и руководилац Центра за руске студије Факултета политичких наука проф. др Синиша Атлагић подсетивши на Перевeрзеову публикацију из 1921. године, у којој се наводи да је Достојевски још увек модеран писац и да модерност још није надживела проблеме који се решавају у његовом стваралаштву. ,,Као што Переверзев каже у својој публикацији ,,говорити о Достојевском за нас и даље значи говорити о најболнијим и дубоким питањима нашег садашњег живота”, цитирао је проф. др Атлагић. ,,Пожелевши да чујемо одговоре на ова, и многа друга питања, организовали смо научну конференцију у сарадњи са Руским домом у Београду”, истакао је он.
Изложбу „Достојевски на сцени Народног позоришта у Београду до 1941. године” отворила је директорка Музеја позоришне уметности Србије Весна Буројевић, која је истакла да Музеј константно прикупља, систематизује и изучава историју позоришног живота Србије и додала да тиме доприноси сагледавању и тумачењу појединих историјских момената, кроз призму позоришне уметности. ,,Ово је била прилика да Музеј позоришне уметности Србије да свој специфичан допринос у обележавању значајног јубилеја, 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског”, нагласила је Буројевићева. Она је подсетила да је у првим деценијама 20. века на сцени Народног позоришта постављено 5 представа односно драматизација дела Достојевског. ,,Ова изложба је била прилика да укажемо на везе наша два народа, а пре свега на значај који су руски уметници имали у стварању историје српског позоришта”, закључила је Весна Буројевић. Ауторке изложбе су кустоскиња Музеја, музејске саветница Мирјана Одавић и Јелица Стевановић. Изложбу је припремио Музеј позоришне уметности Србије у сарадњи са Руским научним институтом и Руским домом.
