У оквиру 60. скупа слависта Србије и дводневног онлајн рада семинара „Зимска школа“ из области унапређивања професионалних компетенција за наставнике руског језика, данас је у Руском дому одржан округли сто на тему „Руски језик у Србији данас“.
Учесницима округлог стола, међу којима су били представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, Амбасаде Русије у Србији, огранака Славистичког друштва Србије, универзитетске русистике, предузећа и организација које се баве активностима везаним за руски језик и образовање (Руска хуманитарна мисија, НИС), поздравну реч упутио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Директор Руског дома Јевгениј Баранов изразио је наду да је овај догађај почетак нечег значајнијег, истакавши да руководилац Россотрудничества Јевгениј Примаков посвећује велику пажњу питању руског језика и повратку његових некадашњих позиција.
Представници образовних институција, стручњаци који се баве наставом руског језика, његовом популаризацијом и промоцијом у Србији, говорили су о тренутном стању и трендовима у изучавању руског језика у земљи. Указано је на низ проблема са којима се суочавају русисти у Србији. И поред тога што се после вишегодишњег периода равнодушности према највећем словенском језику и четвртом најзаступљенијем језику у свету последњих година у Србији јавља све већа жеља и потреба за учењем руског језика, постоји низ објективних препрека са којима се сусрећу како школе, тако и појединци. Према речима Зорана Милошевића, доктора социолошких наука, научног саветника у Институту за политичке студије, према постојећим законима ресорног српског министарства, други страни језик у средњој школи може бити само језик који су ученици учили у основној школи: тиме је руски језик лишен још једне шансе да буде присутан у земљи, а значајан део српске деце и омладине лишен је могућности да се упозна са богатом руском културом и цивилизацијом.
О посебном месту руског језика у образовном систему Србије сведочи и чињеница да се руски језик у српским школама појавио пре 296 година, када је отворена словенска школа Максима Суворова и Емануила Козачинског у Сремским Карловцима далеке 1726. године. Званично, као обавезан наставни предмет, руски језик је први пут увела Београдска богословија 1849. године. Србија је земља са најдужом традицијом учења руског језика.
Округли сто организовало је Славистичко друштво Србије, уз подршку Представништва Россотрудничества у Србији – Руског дома у Београду.