Након представљања у Дому руског зарубежја „Александар Солженицин“ у Москви, монографија „И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку“ научног сарадника Института за новију историју Србије, др Милане Живановић представљена је српској читалачкој публици у Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду.
Монографија даје опсежну слику историјата руских гробних комплекса – гробаља, парцела, гробница, костурница, надгробника и споменика војника руске царске армије погинулих у Првом светском рату, руских емиграната, бораца Црвене армије, совјетских ратних ветерана, страдалих 1964. године у авионској несрећи код Авале… Анализирајући меморијалну праксу југословенских власти и политику сећања, ауторка књиге представила је начин на који је од 1914. до 1991. године чувано сећање на преминуле и погинуле Русе на територији Југославије.
Говорећи о својој књизи, Милана Живановић је напоменула да је њен наслов инспирисан спомеником црвеноармејцима с крстом и петокраком који је подигнут у центру Београда 22. октобра 1944. године, само два дана након окончања борби за ослобођење југословенске престонице. На тај начин, читаоци се уводе у суштину идеје: књига је позив на јединство, с обзиром на то да се у њој говори о гробним комплексима како руских емиграната, тако и о гробљима Црвене армије. Она је истакла да студија има за циљ анализу како меморијалне политике југословенских власти, тако и политике сећања два идеолошки супротна политичка режима: Краљевине СХС и Социјалистичке Југославије.
Према речима проф. др Алексеја Тимофејева, научног саветника Института за новију историју Србије, монографија је занимљив научни експеримент: обухвата готово један век историје југословенске некрополитике. Истраживач историје руске емиграције у Србији Алексеј Арсењев je у свом излагању истикао да су Срби један од малобројних народа који посвећују велику пажњу историји и наслеђу руске емиграције. Марина Сорокина, шеф одељења за историју руског зарубежја је напоменула да је монографија Милане Живанович први у светској историографији свеобухватан опис историје и развоја руских гробних комплекса у Југославији у 20. веку, као и анализа историјске политике и праксе југословенских власти и руске емигрантске заједнице усмерене на очување историјског памћења о руском присуству на Балкану. Она је изразила наду да ће књига у догледно време бити преведена на руски језик.
Директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов истакао је да Русија не ослобађа себе одговорности за очување руских споменика у Србији. Међутим, и српска страна треба да обрати пажњу на њихово стање, као и на питања измиривања дуговања за гробља на којима почивају Руси, а који су оставили приметан траг у српској историји.
Према речима Георгија Енгелгардта, запосленог у Руском дому, књига ће користити свима који се баве или ће се бавити практичним радом на уређењу, рестаурацији и одржавању руских гробних комплекса у Србији.
