Поводом Дана руских дипломата у Руском дому одржано је представљање Сабраних дела Ивана Степановича Јастребова, руског дипломате, историчара, етнолога, археолога, конзула у Солуну, Скадру, Јањини и Призрену: ,,Стара Србија и Албанија“, ,,Обичаји и песме Срба у Турској ‒ у Призрену, Пећи, Морави и Дебру“ и ,,Подаци за историју српске цркве и народа“.
Иван Степанович Јастребов (1839–1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине и остао је запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи.
Његово дело Стара Србија и Албанија, треба посматрати као важан извор за проучавање Подримља у другој половини XIX века, и то у географском, историјском, етнографском и демографском погледу. Његове белешке о ономе што је лично видео или сазнао од савременика на појединим местима су јединствене и од непроцењиве важности. Остатке цркава и манастира, које је он забележио, време и људи су уништили до доласка наредних истраживача, као и податке о исламизацији и арнаућењу.
Збирка Обичаји и песме Срба у Турској представља сам врх етнографске и фолклористичке науке у XIX веку. Без ове збирке и студије, засноване на личном и темељном увиду у српску усмену традицију на Косову и Метохији и у Старој Србији, не може се интегрално представити меритум српске усмене културе, преглед варијаната, опис обичаја и обреда, те уобличити слика прохујале и заборављене прошлости.
Књигу под називом Подаци за историју српске цркве из путничких записника И. С. Јастребова, објавио је сам аутор пре век и по у Београду, 1879. године. У њој су сабрани прилози које је Јастребов објавио у часопису Гласник Српског ученог друштва, 1875–1880. године. Јастребов у овим радовима доноси податке не само из црквене већ и из друштвене, политичке и економске историје, док последњи прилог представља претечу антропогеографских истраживања.
На представљању књигa говорили су Петар В. Арбутина, извршни директор сектора за издавање књига Службеног гласника, др Бошко Сувајџић, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду, приређивач, Валентина Питулић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, Весна Смиљанић Рангелов, преводилац, и Борисав Челиковић, уредник.
Међу присутнима били су представници Министарства спољних послова Русије и Србије.
