У Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду одржано је представљање Руског научног института (РНИ) који је након осам деценија од затварања 1941. године обновио свој рад.
Обнављање рада института, чије су активности усмерене на проучавање руског наслеђа у Србији, популаризацију заједничке историје двеју земаља и пружање подршке научницима у проучавању историје, језика и културе Србије и Русије подржала је компанија „Гаспром њефт“.
,,Гаспром њефт“, као највећи страни инвеститор у Србији, више од десет година спроводи програме у области културе, образовања и очувања историјског наслеђа двеју земаља. Захваљујући подршци компаније израђен је монументални мозаик главног православног храма на Балкану – Храма Светог Саве, пружена је помоћ у реконструкцији Руског некропоља у Београду, подржани су културно-образовни пројекти, укључујући међународни фестивал руске музике „Kustendorf CLASSIC“ који се одржава заједно са Емиром Кустурицом.
Члан Управног одбора ,,Гаспром њефта“ Александар Дибаљ: „У протеклој деценији већина кључних руско-српских пројеката у области историје и културе реализована је уз учешће наше компаније. Обнављање активности Руског научног института допуњуje недостаjућу карику у инфраструктури сарадње наших земаља. Подржавамо иницијативе везане за анализу и дигитализацију бројних архива о руско-српској историји, очување историјских споменика и образовне пројекте намењене српској омладини“.
У оквиру своје делатности, РНИ ће пратити стање руских гробних комплекса у Србији, проучавати и дигитализовати историјске архиве, састављати научне и информативне материјале о културним објектима везаним за руско-српску историју на Балкану, архивирати штампано наслеђе.
Представљање РНИ одржано је у оквиру посете Србији руководиоца Федералне агенције Россотрудничество Јевгенија Примакова. Овом приликом, у Руском дому уприличена је и церомонија доделе признања. Одликовање „За пријатељство и сарадњу“ које додељује Федерална агенција Россотрудничество, професору Факултета политичких наука Универзитета у Београду, руководиоцу Центра за руске студије Синиши Атлагићу уручио је Јевгениј Примаков. Пушкинову медаљу др Ирини Антанасијевић, професору Универзитета у Београду уручио је амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко. Указ о додели медаље потписао је новембра прошле године председник Руске Федерације Владимир Путин.
Догађају у Руском дому присуствовали су државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, в.д. директора ЈП „Пошта Србије” Зоран Ђорђевић, редовни члан Српске академије наука и уметности Славенко Терзић, директор Института за словенске студије Руске академије наука Константин Никифоров, представници културних, друштвених организација и пословних кругова Србије и Русије.
О историјату РНИ и планираним активностима говорили професори Универзитета у Београду: доктор историјских наука Алексеј Тимофејев и доктор филолошких наука Ирина Антанасијевић, који ће руководити радом Руског научног института.
Представљање РНИ привукло је пажњу бројних медија.
Из историјата РНИ:
Руски научни институт (РНИ) основан је у Београду 23. јуна 1928. године на конгресу руских академских организација у расејању. Овим је остварена идеја коју су готово од самог доласка у Србију иницирали представници руских научних кругова у избеглиштву. Институт се бавио друштвеним и природно-научним истраживањима у области прошлости и садашњости Руса и Срба, промовисао у руском и српском друштву научна сазнања из ових области, пружао подршку младим генерацијама руских научника у избеглиштву.
У међуратном периоду РНИ су водили: правник Е.В. Спекторски, историчар права Ф.В. Тарановски, историчар цркве А.П. Доброклонски, терапеут А.И. Игнатовски, инжењери Г.Н. Пио-Улски и В.В. Фармаковскии, математичар Н.Н. Салтиков, филолог С.М. Кулбакин, хемичар Н.А. Пушин, астроном В.С. Жардецки. Последње предратне 1938. године РНИ је имао 58 професора и 48 младих научника. Међу дописним члановима РНИ били су научници из других земаља руског расејања. У Београду су са предавањима гостовали бројни представници руске културе и науке: И. Иљин, И. Сикорски, А. Аљехин, Н. Лоски, А. Кизеветер, А. Флоровски, С. Франк, З. Гипиус, Д. Мерешковски, К. Балмонт, И. Северјанин. Током свог тринаестогодишњег рада (1928-1941) у Институту је одржано преко 700 тематских предавања, више од 30 курсева и 50 семинара. Годишњи часопис „Белешке РНИ” објавио је 190 радова руских истраживача. РНИ је помогао афирмацији плејаде руских научника у избеглиштву. Међу њима били су инжењер К.Д. Воронец, економиста Б.С. Ижболдин, историчар В.А. Мошин, филолог И.Н. Голенишчев-Кутузов. У почетку свог рада РНИ је био смештен у згради Српске краљевске академије у Јакшићевој улици, док су се програми Института одвијали у салама старе зграде Универзитета. Од 1933. до 1941. РНИ је деловао у просторијама Руског дома императора Николаја II у Београду.
