Представљање књиге „Света земља и град Свевишњег Цара Јерусалим“ ауторке Тијане Стаменовић одржана је данас у Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду.
Скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ др Јован Пурић, а излагање је започео освртом на рецензију књиге наводећи да се српски народ светосавско-косовског опредељења у породици свих православних народа определио за Царство Небеско: не поричући и не бежећи од Земље, држао се Неба и увек је призивао у помоћ Вишњи Јерусалим. Свети Сава који је волео Свету Земљу и Свети кнез Лазар који се определио за Царство Божије, према његовим речима, могу послужити као најбољи пример. Пурић истиче да је Палестина била јединствено место у свету – центар целокупне историје и припадала је и припада свему човечанству.
Тијана Стаменовић истиче да ју је на писање књиге надахнуо њен лични доживљај, који се како каже, дубоко урезао у дубину њене душе веће након прве посете Светој земљи. Књига је својеврсни путопис који ће читаоца провести кроз тамошња најсветлија места и подсетити све оне који су били у Светој земљи на оно што су видели и доживели. Књига обилује описима највећих светиња које се тамо могу наћи и занимљивим подацима које је ауторка књиге сазнала кроз разговор с локалним монаштвом.
Тијана Стаменовић се овом приликом посебно осврнула на Руски храм који се налази у подножју Маслинске горе, а где су похрањене мошти Свете Јелисавете, рођене сестре последње руске царице Александре Романове. Занимљив податак је њена посета 1888. године када је освештаван овај Храм. Она је, видевши његову лепоту, изјавила како би волела да тамо буде сахрањена, не слутећи да ће се тако нешто догодити.
О свом утиску након прочитане књиге говорили су јереј мр Срђан Ћосић и Марко Качаревић, оснивач и идејни творац a cappella састава ,,Српски православни појци“ који је употпунио програм вечери.
У оквиру представљања књиге у изложбеном простору Руског дома посетиоци су могли да погледају изложбу икона „У дворима Господњим“ ауторки Тијане Стаменовић, секретара Академије СПЦ за уметност и конзервацију и Маре Ђуровић, доцента на Академији.
