Градски музеј Вршац, 22. јануар – 13. март 2022.
У Градском музеју у Вршцу отворена је изложба „Сјај руских сликара“ из Збирке Владимира Пешића. Због великог интересовања јавности Градски музеј Вршац продужио је трајање изложбе до 13. марта 2022. године. Бројне колективне и појединачне посете, вести и репортаже у рубрикама за културу и централним информативним емисијама најзначајнијих српских медија, указују како на вредност изложених слика тако и на квалитет концепта изложбе.
На изложби „Сјај руских сликара“ први пут су српској јавности представљена дела из приватне колекције Владимира Пешића руских уметника који су већином стварали на територији Србије између два светска рата.
Збирка Владимира Пешића је брижљиво и дуго стварана, непрестано се допуњује, а део ове збирке који се излаже у Вршцу доноси, између осталих, дела Степана Фјодоровича Колесникова, и његов загонетни портрет принцезе Мафалде Савојске; потом 4 слике Николаја Дмитријевича Кузњецова, уметника који је једно време живео и стварао у Вршцу и о коме је најлепше речи изговорио и чувени Иља Рјепин; затим дело „Богатир Добриња Никитич“ Константина Констатиновича Кузњецова с Писмом захвалности Олги, Николи и Беби Табаковић које је потписао руски генерал коњице Николај Николајевич Баратов. Српски љубитељи уметности могу да уживају у делу „Рудари“ Харитонова Николаја Васиљевича, потом у делима Мајковског Иполита Даниловича, „Руској тројци“ Петра Петровича Соколова, пејзажима Александра Ивановича Лажечникова, Владимира Павловича Зелинског и Николаја Кривошејна.
Изложбу „Сјај руских сликара“ заокружују иконе које су руски иконописци сликали крајем ХIХ и почетком ХХ века.
Посебан део изложбе посвећен је Браниславу Максимовићу, деди по мајци Владимира Пешића, Вршчанину, који је са својом браћом тридесетих година прошлог века основао Универзитетски квартет „Браћа Максимовић“. Овај квартет је значајне успехе постигао и ван граница тадашње Југославије, нарочито у Сједињеним Америчким Државама, где су 1936. године снимили десетак плоча. Портрет Бранислава Максимовића, који је такође део изложбе, урадио је Игор Васиљев, син руских емиграната, велики уметник несрећне судбине.
Бројним посетиоцима и гостима на отварању изложбе најпре се обратила госпођа Ивана Ранимиров, в. д. директора Градског музеја у Вршцу, која је истакла да изложба „Сјај руских сликара“, осим велике уметничке вредности коју доноси, буди дубока осећања и подсећа нас на дубоке историјске везе српског и руског народа: „Први светски рат, турбулентна дешавања у царској Русији, Октобарска револуција, покренула је више од два милиона људи. Река цвета руског друштва и интелигенције слила се у Србију. Тај немерљив људски потенцијал имаће велики утицај у краљевини и допринеће развоју Србије на пољу науке, културе и свакако уметности. У Србији се оснива Друштво руских инжењера и Друштво руских архитеката, Александар Игњатовски један је од оснивача Медицинског факултета у Београду, један од многих је и Георгије Острогорски, који је основао Катедру за византологију на Филозофском факултету у Београду.“ Госпођа Ранимиров посебно се осврнула на Николаја Дмитријевича Кузњецова који се 1920. године настањује у Вршцу, где се посвећује свом уметничком и просветном раду: „Бавио се и хуманитарним радом, помагао је руским емигрантима тако што је приређивао продајне изложбе. Године 1923. излагао је у Вршцу, а 1928. у Београду. На задњим корицама каталога видећете слику „Вршaц пијаца“ из 1926. године, рад Кузњецова из колекције господина Пешића, која најављује заједничку изложбу господина Владимира Пешића и Градског музеја Вршац, на 100-годишњицу изложбе коју је у овом граду имао Кузњецов. Изложба коју данас отварамо и изложба коју ћемо отворити јесте пут да се поносно осврнемо на наше претке и наше дубоко укорењене, нераскидиве везе Србије и Русије“, закључила је Ивана Ранимиров, најављујући будућу сарадњу с колекционаром Владимиром Пешићем.
О уметничкој вредности изложбе говорио је историчар уметности Никола Кусовац, музејски саветник у пензији, који је нагласио да Владимир Пешић, човек који воли уметност, ради посао који би требало да ради држава зарад добрих односа Срба и Руса: „Руси су између два рата толико помогли Србији, која је много страдала у Првом светском рату. Руси су преузели све што је нама било важно, од медицине, позоришта, културе и архитектуре. На овој изложби, између осталог, говоримо о блискости и испреплетаности два народа у историји и култури.“ Никола Кусовац је такође скренуо пажњу на дела Николаја Дмитријевича Кузњецова, који је живео и стварао у Вршцу, и посебно истакао вредност дела „Пролеће. Принцеза Мафалда Савојска“ Степана Фјодоровича Колесникова, загонетни портрет велике уметничке вредности који заузима централно место на изложби „Сјај руских сликара“: „Овим важним уметницима и збирком Владимира Пешића требало би да се баве наши музеји“, нагласио је Никола Кусовац и поделио с посетиоцима и једну личну, емотивну ноту: „Ова изложба мени посебно значи, јер сам преживео захваљујући руском лекару емигранту Владимиру Петровичу Герасимову, човекољупцу, који је лечио децу бесплатно.“
Изложбу је званично отворио Мирослав Лепир, члан Градског већа задужен за образовање, који је нагласио значај делатности Градског музеја за град Вршац, напоре које градска влада улаже у развој културе, уметности и образовања, истичући да ће овакви пројекти увек наилазити на подршку.
У уметничком делу програма учествовали су црквени хор Светониколајевске цркве који води диригент Олга Шинковић, мале вршачке балерине из студија за савремену игру и проф. др Урош Дојчиновић, који је своју виртуозност на гитари приказао изводећи сплет руских песама.
У препуној сали Градског музеја у Вршцу међу гостима су били и представници Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији: Александар Конанихин, први саветник и аташе за културу у Амбасади Руске Федерације у Републици Србији, Игор Киселев, први секретар у Амбасади Руске Федерације у Републици Србији, као и Јевгениј Баранов, директор Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду.
„Морам да кажем да је за последње 4 године ово најстручније припремљена изложба од свих које сам видео у Србији. Невероватан ниво! И у принципу, за ову изложбу је место и у Београду, Новом Саду, Нишу и тако даље. Да је ова изложба представљена у Москви, верујем да би и тамошња публика била задовољна“, истакао је Александар Конанихин, први саветник и аташе за културу у Амбасади Руске Федерације у Републици Србији.
„Видим сјајне слике, које никада у животу нисам видео. Ово је за мене прилика да видим дела руских сликара која у Москви никада нисам видео“, навео је директор Руског дома Јевгениј Баранов.
Аутор изложбе, колекционар Владимир Пешић нагласио је да је изложбу дуго и брижљиво припремао и да није случајно одабрао Вршац као место на коме ће јавности представити део своје збирке. За Вршац га вежу породични корени, јер је његова мајка Ивана рођена у вршачкој породици Максимовић. Његов деда Бранислав Максимовић кренуо је са својом браћом из овог града да српском песмом осваја Европу и Сједињене Америчке Државе. „Уметност храни душу. И као што су многи створили велике личне библиотеке, колекције филмова или музичких дела, тако сам и ја деценијама формирао збирку слика и уметничких предмета који ме надахњују и оплемењују. Радост коју осећам свакодневно у сусрету с уметничким делима која се налазе у мојој збирци желео сам да поделим и с другима, што је резултирало овом изложбом у Вршцу.“
У оквиру своје педагошке делатности Градски музеј Вршац организује дечје радионице, у које се Владимир Пешић укључио с великим задовољством и ентузијазмом, настојећи да кроз сопствена искуства приближи најмлађима значај који уметност има у духовном развоју и појединца и друштва. „Трудимо се да деци приближимо универзалне вредности које уметничка дела буде у човеку. Искрено верујем да ће на овим радионицама, док посматрају неки пејзаж или портрет, или кроз разговор о неком делу, развити љубав према уметности и да ће то бити искра која ће их у будућности трајно везати за нематеријалну страну живота коју уметност доноси. Бићу веома срећан ако успем да им дочарам макар део племенитости који је уметност унела у мој живот. Нарочито задовољство представља тренутак када дечица изведу програм који су припремили за ту прилику, јер њихову раздраганост и осмех не може ништа заменити“, наглашава Владимир Пешић.
Збирка Владимира Пешића садржи слике, у првом реду, руских и српских уметника, као и дела уметника из других земаља, потом дела примењене уметности, иконе и јединствене антикварне предмете од слоноваче.
Владимирова љубав према уметности зачела се у породици. Владимир је као дете дошао у Москву, где је уз оца Душана Пешића, врхунског новинара и чувеног дописника листа „Политика“, упознавао совјетске уметнике и обилазио чувене музеје. У Москви је живео од 1983. до 1997. године, где је завршио средњу школу и факултет страних језика.
Породични збирку почели су да стварају Владимирови преци још почетком ХХ века.
Преломни тренутак за формирање и значајно проширивање породичне збирке десио се у време Горбачовљеве перестројке, када је у Москви 1988. одржана прва аукција слика чувене куће „Сотбис“. Тај догађај је још више заинтересовао Владимира Пешића за уметничка дела. Своју прву слику Владимир је купио 1989. у једном московском комисиону. И касније, када је 1990. у Лондону посетио аукцију руских слика коју је организовао „Сотбис“, са великом страшћу и љубављу је почео да тражи и купује вредне слике познатих руских уметника. Осим слика, почео је да скупља и иконе и уникатне старинске предмете.
Током протеклих година Владимир Пешић постао је међународно признат колекционар. Члан је Међународне конфедерације колекционара, антиквара и арт дилера Русије и Заједнице независних држава (МККААД), Међународне конфедерације трговаца антиквитетима и уметничким делима која се бави конзервацијом, заштитом и промоцијом антиквитета и уметничких дела (CINOA) и Друштва антиквара Србије (ДАС).
Захваљујући дугогодишњем животу и раду у Москви, Владимир Пешић је успоставио одличне пословне и пријатељске везе са експертима који су способни да оцене шта је стварно оригинал, а шта вешто направљен фалсификат. Његов ауторитет међу руским љубитељима сликарства свакако доприноси и угледу српских колекционара изван граница Србије.
Љубитељи уметности и вредних слика верују у одабир и стручност Владимира Пешића и добро познају његову збирку и рад.
Уметничка дела из збирке Владимира Пешића излагана су на многим изложбама, као и на више угледних антикварних салона у Москви. Последњи пут део његове збирке приказан је на елитном 46. Руском сајму антиквитета. О вредности збирке Владимира Пешића сведочи и чињеница да су слике из ове збирке организатори изложили у престижном делу „Гостиног двора“, елитног изложбеног простора у непосредној близини Црвеног трга у Москви.
Владимир Пешић учествовао је и као свестрана подршка у издавању каталога, монографија и књига из области ликовне уметности, пружао је финансијску подршку музејима, па је тако за помоћ приликом припреме изложбе и каталога уметника Василија Тима добио звање „Пријатељ Летонског националног музеја уметности“.
Циљ и мото у раду Владимира Пешића јесте сачувати уметност као културно наслеђе и донети је до гледалаца и будућих поколења. Са његовом збирком се можете подробно упознати на сајту www.russianartcollection.com.
Изложба „Сјај руских сликара“, с делимично измењеном концепцијом, биће постављена у Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду од 12. маја 2022. године.
Фото: Градски музеј Вршац
