У Руском дому у Београду почео је са радом међународни образовни и културни форум „Златни век руског реализма: читалачко искуство“. Форум је организовало Међународно удружење професора руског језика и књижевности уз подршку Россотрудничества и Фондације „Руски мир“.
Поздравним обраћањем форум су отворили отправник послова Русије у Србији Андреј Темјашов, саветник председника Русије, председник Међународног удружења професора руског језика и књижевности Владимир Толстој, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, председник Славистичког друштва Србије Биљана Марић и в.д. ректора Државног института за руски језик „Александар Пушкин“ Наталија Трухановска.
Обраћајући се учесницима форума, председник Међународног удружења професора руског језика и књижевности Владимир Толстој истакао је да су за породицу Толстој место и време одржавања форума од посебног значаја. „Данас нас је угостила гостољубива и лепа Србија. Пре нешто више од сто година, она је примила под своје великодушно окриље први талас руске емиграције, међу којима је била и моја породица, мој деда, његов брат који су овде дошли двадесетих година двадесетог века. Недалеко одавде, у граду Нови Бечеј, рођен је мој отац, који сутра, 29. јуна, слави рођендан, те сам срећан да ћу овај дан дочекати у његовој историјској домовини. У Вршцу је 1923. године рођен један од најистакнутијих слависта Никита Иљич Толстој, а једна од улица у овом граду носи његово име. Следеће године планирамо да одржимо конференцију посвећену стогодишњици Никите Иљича Толстоја, па користим ову прилику да позовем све заинтересоване на овај догађаj и обележавање јубилејај. Ми смо потомци Лава Николајевича које називају „српским Толстојима“.
„У руском језику постоје 2 речи: „отаџбина“ и „домовина“, истакао је Владимир Толстој. Ове речи имају заједничко значење, али се разликују у нијансама. Мој отац је говорио да му је отаџбина Русија, јер се тамо родио његов отац, а домовина Србија, јер је он рођен овде у Србији. А ми имамо обичај да кажемо: Русија је наша домовина, јер смо рођени у Русији, а Србија је наша отаџбина, јер су наши очеви рођени овде, на српској земљи.
Тезу о посебном значају 28. јуна, дану отварања форума Међународног удружења професора руског језика и књижевности, у свом говору истакла је и председница Славистичког друштва Србије проф. др Биљана Марић. Управо се на данашњи дан одиграла чувена битка на Косову пољу између српске војске кнеза Лазара и турске војске султана Мурата. „Окупили смо се на један од најзначајнијих дана српске историје, Видовдан, који је у многоме одредио константе и доминанте српске културе. Можете само на неко време заборавити на ове вредности, заменити их нечим што није исто. После извесног времена оне опет стоје пред нама у свој својој изванредној снази и лепоти. Дивови руског духа, писци златног доба, не дозвољавају да се главно, а то је садашњост, замени нечим споредним, нестварним“.
Професорка Марић је у свом излагању говорила о историји сарадње Славистичког друштва Србије и Међународног удружења професора руског језика и књижевности, која датира још од 1970. године. Представници Савеза славистичких друштава Југославије учествовали су на светским конгресима русиста Међународног удружења професора руског језика и књижевности, у раду органа управљања, доприносећи развоју светске русистике. С тим у вези, посебно су запажене активности истакнутих српских научника као што су Предраг Пипер и Богољуб Станковић. Биљана Марић подсетила је и на период када је у време санкција, блокаде и изолације СР Југославије Славистичко друштво организовало и одржало 3 међународна симпозијума под покровитељством Међународног удружења професора руског језика и књижевности.
Учесници форума су са великим интересовањем испратили излагања пленарне седнице, а посебно излагање познатог руског писца Јевгенија Водолазкина. Аутор романа ,,Лаурус“, ,,Авијатичар“, ,,Бризбејн“, ,,Оправдање острва“ и многих других књижевних дела која се активно преводе на стране језике, наступио је са предавањем под називом ,,Достојевски. Две стотине година касније“.
Говорећи о доприносу Фјодора Михајловича Достојевског светској култури, Јевгениј Водолазкин се посебно осврнуо на велику популарност Достојевског међу европским читаоцима. „Као део велике тројке, уз Толстоја и Чехова, Достојевски је познат широм света. С једне стране, он је типично европски романсијер, који постоји у апсолутно европској парадигми. С друге стране, Достојевски пише о проблемима који су често непознати Европи, о руским проблемима. И ту се дешава нешто, захваљујући чему руска књижевност постаје светска књижевност, пре свега захваљујући Толстоју и Достојевском – они су европски романсијери и веома су блиски европском читаоцу, притом је њихов материјал довољно егзотичан да не буде досадан. Ова пропорција их је учинила једним од најпопуларнијих писаца у светској књижевности уопште“.
Јевгениј Водолазкин је такође скренуо пажњу присутних на чињеницу да Достојевски није написао ни један историјски роман: „Чињеница је да Достојевског суштински занима садашње време, present continuous, садашњост која траје. Ово је време које га карактерише. Не занима га толико велика историја колико историја развоја људске душе.
Водолазкин је скренуо пажњу на горуће проблеме савременог друштва, а којих се дотакао Достојевски и који су сада попримили нову димензију: „Достојевски је говорио о борби између добра и зла, али у његово време границе између добра и зла су донекле биле видљиве, а сада ова линија постаје нестабилна. Садашњи правни закон је све више у супротности са моралом. Право се сматра независном вредношћу, правом на уништавање појединца, породице, а понекад и друштва. „Der Wagen der rollt “ – каже једна популарна немачка песма, ,,вагон се котрља.“ А ми се већ ваљамо тамо где нема пута, то је опасност ситуације. Развој индивидуалности о коме говоримо је отишао предалеко, јер право као вредност само по себи – хуманизам на квадрат, постаје на крају антихуманизам.
Рад пленарне седнице настављен је излагањима проректора, шефа Одсека за рад са младим талентима Московског државног универзитета, потпредседника Међународног удружења професора руског језика и књижевности Татјане Кортаве о књижевном језику и говорном елементу пре „златног доба“, ректора Института за књижевност ,,Максим Горки“, писца Алексеја Варламова о индивидуалном искуству сагледавања дела Достојевског, председника Института за културу ,,Лав Толстој“ у Боготи (Колумбија) Рубена Дарија Флореса Арциле, који је говорио о начину на који латиноамерички писци схватају етичка питања која се разматрају у делима Лава Толстоја. Различите аспекте „златног доба“ руског реализма су кроз своја излагања представили и други пленарни говорници: књижевник, доктор културолошких студија Владимир Јелистратов, професор Универзитета у Београду Биљана Марич, професор Универзитета у Гранади (Шпанија), члан президијума Међународног удружења професора руског језика и књижевности Рафаел Гузман Тирадо, шеф Одељења за светску књижевност Института ,,Александар Пушкин“ Александар Пашков.
Даљи рад форума биће настављен кроз тематске секције о питањима књижевне критике, наставе руског као страног језика, културолошке лингвистике и преводилаштва. Среда, 29. јун, резервисан је за представљање научних радова младих филолога који студирају руску књижевност на Универзитету у Београду. Програм форума биће завршен округлим столом „Моралне парадигме руских класика: од читања према тумачењу“.
