У Сремским Карловцима подигнут је споменик Петру I Алексејевичу Романову – Петру Великом (1672-1725), једном од најмоћнијих и најутицајнијих монарха модерне европске историје.
Спомен-биста првог руског императора вајара Љубисава Срдановића откривана је данас на Тргу патријарха Бранковића испред зграде Карловачке богословије. У свечаности откривања бисте учествовала је руска делегација на челу са саветником за културу председника Руске Федерације Владимиром Толстојем. Међу почасним гостима били су отправник послова Руске Федерације у Републици Србији Андреј Темјашов, председник Општине Сремски Карловци Александра С. Стојкечић, епископ сремски г-дин Василије, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Постављање спомен-бисте омогућиле су градске власти Сремских Карловаца, док је са овом иницијативом иступио Руски научни институт у Београду. Пројекат је реализован уз подршку Руског дома у Београду, а покровитељ пројекта је Фондација за подршку друштвених пројеката „Наслеђе“ из Волгограда. Спомен-биста Петра Великог откривена је у години када се обележава 350. годишњица од његовог рођења.
У наставку свечаности, у историјском здању Карловачке гимназије директор Руског дома Јевгениј Баранов отворио је поставку, уприличену поводом јубилеја. У њен састав ушле су две изложбе: „Петар Први“ Руског научног института са репродукцијама истоименог стрипа кога су 1941. године „Политикином забавнику“ објавили руски емигранти Константин Кузњецов и Павле Пољаков и који је у јубиларној години поново прештампан и представљен јавности у Београду. Другу изложбу под називом „Руско-српски односи у доба Петра Великог“ припремили су Руско историјско друштво, Фондација „Историја отаџбине“ и Руска национална библиотека у Санкт Петербургу (кустос изложбе је др Иван Пољаков са Одељења за рукописе Руске националне библиотеке, Санкт Петербург).
Историјски осврт
Епоха владавине Петра Великог оставила је снажан траг у српској историји, јер су у то време интензивиране традиционалне руско-српске везе, које су значајно утицале на развој српске просвете, културе и на верски живот Срба.
Године 1724, само годину дана пре своје смрти, Петар Велики издаје указ којим се у Карловцима отвара прва српска школа. Управо су у овој школи, која ће током читавог следећег столећа бити извор најразличитијих знања за будућу српску елиту у Аустријској империји, почели да се баве очувањем и развојем православне веронауке, одбраном ћирилице, основним вештинама у области драматургије и савременог позоришта, барокним сликарством и архитектуром, латинским, грчким језиком… О величини доприноса Петра I говори и чињеница да је први учитељ ове школе постао руски племић Максим Суворов, који је по личном наређењу руског императора дошао у Карловце.
Управо у Карловцима 1698-1699. године одржава се познати Карловачки мировни конгрес, на којем је Русија по први пут наступила на међународној арени не само као пуноправни учесник мултилатералних преговора о миру и безбедности у Европи, већ и као заступница интереса православног становништва територије, коју су поделили Аустријанци и Турци. Отварањем руског посланства у Бечу, православни Срби који су били под влашћу аустријске круне, почели су да гледају на руског цара као на јединог заштитника. Временом је овај однос према руском престолу могао да се окарактерише као религиозни култ. Ево шта о овоме пише у својој монографији професор историје уметности Универзитета у Београду Владимир Симић:
„Култ руског цара Петра Великог био је веома снажан међу словенским народима у 18. веку, а нарочито код Срба у Хабзбуршкој монархији. Видећи у њему моћногправославног монарха и заштитника православља, обраћали су му се, као и његовимнаследницима, са надом да ће их заштити од угњетавања и верског прогона који јеспроводила римокатоличка црква“.
