БЕОГРАД, 26. јул /Дописник ТАСС-а Павел Бушујев/. Руководилац Руског научног института Ирина Антанасијевић и председница Општине Бела Црква Виолета Симић потписали су споразум о сарадњи. Потписивање је одржано у уторак у Руском центру за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду.
Потписани документ допринеће интеракцији научног института и градске управе на пољу очувања сећања на руску емиграцију. У изјави дописнику ТАСС-а, Виолета Симић је истакла да градске власти придају велики значај овом споразуму.
„Потписивање споразума је од изузетног значаја за Белу Цркву. Ове године се навршавају 102 године од доласка руских емиграната у Белу Цркву, а међу њима су били не само цивили, већ и Руски кадетски корпус и Маријински донски институт. Са поносом можемо рећи да смо пре 102 године прихватили 2,5 хиљаде руских емиграната, углавном деце која су студирала у нашем граду, а потом дала огроман културни допринос не само развоју града, већ и целе земље. Веома нам је важно да прошлост, на коју смо поносни, постаје потенцијал за нашу будућност“, рекла је Симићева.
Виолета Симић је напоменула да је наслеђе Беле Цркве од изузетног значаја не само за Србе, већ и за Русе. ,,Важно је да нам Руси долазе, упознају се са историјом овог места. Овде почивају њихови преци, њихова историја је овде“, рекла је она.
Престоница руске емиграције
Проф др. Ирина Антанасијевић је за ТАСС напоменула да је град Бела Црква био један од два највећа центра руске емиграције у Југославији.
,,Данашњи споразум је од огромног значаја. Обично кажем да као што у Русији постоје две престонице – Москва и Санкт Петербург, тако и у Србији постоје две престонице руске емиграције – Сремски Карловци и Бела Црква. У Белој Цркви је постојао институт за племићке девојке, кадетски корпус, овде је стасала млада генерација, која је створила све оно што ми зовемо руска емиграција. Зато је изузетно важно да се сачува оно што је некада представљала емигрантска руска Бела Црква“, рекла је Ирина Антанасијевић.
Бела Црква је један од најзначајнијих културних центара руске емиграције на Балкану. Након револуције и грађанског рата, више од 40.000 емиграната из Русије нашло је уточиште у Југославији. Међу избеглицама су били студенти неколико кадетских корпуса, као и ученици Маријинског донског института за племићке девојке. Образовне установе биле су смештене у српском месту Бела Црква на истоку земље и постале су прави центар културе, а неколико хиљада људи дипломирало је на кадетском корпусу и женском институту.
Временом се у Белој Цркви појавило руско гробље, које тренутно броjи 650 гробних места. Овде почива 19 генерала руске војске, царски коморници, велике кнегиње, драмске уметнице, научници, свештеници, кадети. Овде се налазе и безимене гробнице у којима је похрањено неколико десетина руских ратних заробљеника из Првог светског рата.
Извор: ТАСС
