Уочи Дана Победе руска информативна агенција ТАСС се обратила Россотрудничеству са молбом да помогне у проналажењу места где је сахрањен војни фоторепортер агенције, инжењер-капетан Владимир Иванов, погинуо 1944. године приликом снимања борби за ослобођење Београда.
Информацију о молби поделио је на свом Телеграм каналу руководилац Россотрудничества Јевгениј Примаков.
Руски Дом у Београду је брзо пронашао информацију о погибији Владимира Иванова и добио копије докумената из личног досијеа фоторепортера, као и копије медицинске документације о сахрани.
Према добијеним подацима фоторепортер ТАСС-а, инжењер-капетан Владимир Иванов је рањен 20. октобра 1944. године. Преминуо је од задобијених рана 2. новембра 1944. године у болници 5254 у Младеновцу. Пепео Владимира Иванова, према тим подацима, почива у гробу број 3 на гробљу Хируршке пољске мобилне болнице 5254, 100 м источно од градског гробља у Младеновцу.
Опис подвига
„Шестодневне борбе на улицама Београда. Иванов фотографише јуриш на појединачне зграде. Трг Славија је засут митраљеским и аутоматским мецима противника. Иванов жели да сними моменат претрчавања наших војника, али се нико не подиже из заклона.
– Ја ћу претрчати са вама, морамо да пожуримо да заузмемо зграду на углу, – рече Иванов борцима и први се баци са аутоматском пушком у рукама и фотоапаратом око врата. Борци се дружно подижу уз капетана Иванова и потискују Немце из две зграде. Током претрчавања Иванов задобија шест тешких рана. Из пуцњаве су га изнели саборци и локалци. Док је крварио замолио је другове да одмах доставе филм у Москву. Друг ИВАНОВ је погинуо од задобијених рана“.
(Из повеље уз „Орден Отаџбинског рата 1. степена“)
Ипак, младеновачки свештеник о. Марко Јефтић нас је известио о томе да на гробљу у Младеновцу данас нема ниједног гроба руских војника. Када су запослени Руског дома стигли на место, на којем се претпоставља да је војник био сахрањен, исте информације смо добили и од директора гробља г. Копривице и његове сараднице, који су са задовољством примили руске дипломате и пружили сву могућу помоћ у потрази.
На основу анализе схеме гробља, пронашли смо локацију на којој су се налазила гробна места црвеноармејаца преминулих у болници у Младеновцу. Испоставља се да су били сахрањени поред масовне гробнице из времена Првог светског рата, где су сахрањени посмртни остаци неколико хиљада српских војника и војника из других земаља. Поред су били сахрањени југословенски партизани, чији су гробови сачувани до наших дана.
Првобитно се појавила верзија према којој је 1962. г., када су се по целој Југославији проширивала војна гробља, посмртне остатке красноармејаца су пренели управо у ону заједничку војну гробницу из Првог светског рата. Ову верзију је потврђивало и руководство гробља у Младеновцу. У том тренутку, пристигла је помоћ из Амбасаде Русије у Србији у процесу истраживања. Колеге су нам саопштиле да су према подацима Историјског архива Србије, који се чувају у архиви руског дипломатског представништва, посмртни остаци красноармејаца 1962. пренети из Младеновца на мање војно гробље у Пожаревцу.
На основу добијених информација из Амбасаде запослени Руског дома су се упутили у потрагу за гробом Владимира Иванова из Младеновца у Пожаревац.
У пратњи локалних активиста посетили смо спомен-парк Чачалицу, у центру којег се на узвишењу налази споменик црвеноармејцима. У подножју брда налази се спомен-плоча са натписом на српском: „Споменик црвеноармејцима палим у борби за ослобођење Пожаревца 1944. године“. На зиду костурнице се налази још један натпис на српском језику: „Борцима и официрима херојске Црвене Армије, палим у заједничкој борби против фашистичког окупатора / октобар 1944“. У склопу меморијалног комплекса такође се налази биста Георгија Жукова.
По завршетку истраживања докумената успели смо да утврдимо да су масовну гробницу у Пожаревцу у новембру 1962. године пренети посмртни остаци црвеноармејаца из 33 места, укључујући Младеновац. Укупно је овде сахрањен 441 борац Црвене Армије, а имена 20 особа остала су непозната. Под редним бројем 131. пронашли смо име капетана Иванова Владимира Николајевича, рођ. 1912, преминулог 2. новембра 1944. године.
На тај начин је гробно место фоторепортера ТАСС-а Владимира Иванова утврђено након 62 године. Координате гробнице: 44.613039 с.ш., 21.199838 и.д.
Руководилац Россотрудничества Јевгениј Примаков изјавио је за ТАСС да је „велика част и одговорност пронаћи место упокојења Владимира Иванова, репортера са фронта, фотографа, који је за нас сачувао сећање на подвиг совјетског војника, сећање на нашу велику Победу у Другом светском рату.“
> Вячеслав Чарский:
Према његовим речима, Руски дом у Београду је експедитивно прегледао архиве, консултовао историчаре и друге неравнодушне људе који поштују сећање на наше борце и официре, који су ослобађали Србију, Југославију, Источну Европу, и сами желели да буду сахрањени на српској земљи. Клањамо се сећању на њих и сећању на фоторепортера ТАСС-а Владимира Иванова, правог хероја,“ – истакао је руководилац Россотрудничества.
О једном од највећих меморијала у земљи с љубављу брине локално становништво. Године 2020. овде су реализовани радови на обнављању и ремонту споменика. Ипак, на гробници још увек недостају спомен-плоче са именима погинулих. У Амбасади РФ су нас обавестили да је пројекат постављања плоче са именима погинулих совјетских војника предложен локалним властима, те се очекује његово разматрање.
Изражавамо посебну захвалност на помоћи у нашем истраживању руководиоцу руско-српског удружења „Словенска унија“ из Панчева Роберту Ресановићу, као и друштвеном посленику из Пожаревца Предрагу Перенчевићу!
