У Руском дому је данас отворен рад међународног годишњег програма Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“ из Москве – „Балкански дијалог – 2024“. Догађај, усмерен на јачање културних и историјских веза између младих експерата из Русије и балканских земаља пружиће у наредних неколико дана прилику њеним учесницима који су свој професионални пут развоја везали за међународне односе, политикологију и историју да кроз дискусију са старијим колегама који ће се наћи у својству предавача и ментора размотре питања цивилизацијске, духовне и историјске мултидимензионалности балканског простора. Поред учесника из Русије, Србије и Републике Српске, у раду „Балканског дијалога“ ове године учествују и делегати из Бразила, Италије, Пољске и Турске.
Присутне је уводним обраћањем поздравио директор Руског дома Јевгениј Баранов, који је том приликом истакао значај овог догађаја, посебно за младе који стасавају у будуће дипломате. Скуп је према његовим речима, пре свега значајан за сагледавање односа између Русије и балканских земаља, с обзиром на, како је рекао, велики број нерешених питања у овом домену.
О програму овогодишњег „Балканског дијалога“ говорио је Леонид Драчевски, извршни директор Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“. Разноврсност агенде обухватиће теме које се тичу свеопштег наслеђа које је руска емиграција периода Краљевине Југославије оставила на тлу Београда и генерално Србије и бивше Југославије до сарадње Балкана са БРИКС-ом, која је кључна тема овогодишњег скупа. Он је истакао да је „Балкански дијалог“ место за окупљање људи који су спремни да чују другачију тачку гледишта, али и изнесу своју, која не мора увек бити у складу са гледиштем званичне дипломатије и билетералних односа земаља.
Присутне је у прву панелну дискусију „Емиграциони фактор у међународним односима Балкана“ увела Јекатерина Ентина, доктор политичких наука, професор на универзитету Виша школа економије, руководилац Одељење за црноморско-медитеранске студије Института за Европу Руске академије наука, научни директор програма „Балкански дијалог“.
На панелној дискусији излагали су Ирина Антанасијевић, доктор филолошких наука, професор Филолошког факултета у Београду и Приштини, почасни доктор Тјуменског универзитета, директор Руског научног института у Београду, Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије у Београду, професор Катедре за упоредне политичке науке Факултета за менаџмент и политику на Московском државном универзитету за међународне односе Министарства иностраних послова Русије и др Каори Кимура, научни сарадник Одељења за историју источне Европе после Другог светског рата Института за словенске студије Руске академије наука.
По завршетку панелне дискусије, а кроз екскурзију „Руски Београд” и обилазак значајних културних и историјских знаменитости, везаних за наслеђе Руса у Београду, формулисани су задаци које предстоје учесницима „Балканског дијалога“ у групном раду са менторима.