Telegram Contact Instagram Facebook Youtube
  • sr
  • ru
Руски дом

,,Српско питање на прелому епоха“ у Руском дому

У Руском дому у Београду одржана је промоција књиге ,,Српско питање на прелому епоха“ ауторке Милане Бабић, културног и медијског делатника из Требиња.

Уз аутора књиге на промоцији су говорили: проф. др Миломир Степић, српски географ, научни саветник Института за политичке студије из Београда, проф. др Часлав Копривица, професор философије на Факултету политичких наука у Београду и Ранко Гојковић, православни публициста, преводилац и издавач.

Др Георгиј Енгелхарт, научни саветник у Руском дому, у име домаћина поздравио је све присутне и топлим речима је истакао важна поља рада и заслуге у личној делатности свих учесника у презентацији књиге.

У излагању професора Часлава Копривице, истакнута је висока историјска свест српског народа, као и његов менталитет великог народа упркос чињеници да данас спада у бројчано мале народе.

Сам наслов књиге, како је то у свом обраћању истакао Миломир Степић, један од најуваженијих српских геополитичких стручњака, говори о два важна геополитичка питања – о  ,,српском питању и о ,,прелому епоха коме смо сведоци у наше дане. Због тога је и важно да су се ова књига и ова питања разматрали са више аспеката, од политичког, научног, економског, геополитичког, историјског, па до идентитетског и религиозног. Указао је на сличност улоге руског народа на огромном простору Евроазије са улогом српског народа на простору Балканског региона.

Ранко Гојковић је у свом излагању акценат ставио на идентитетска и религиозна питања као кључна за разумевање и српског и руског питања на прелому епоха јер је током векова Светосавље изградило један јак тип националног карактера, тако да је Јеванђелски морал уграђен у плот српског човека.

Милана Бабић, ауторка књиге ,,Српско питање на прелому епоха“ истакла је значај систематичности када се говори о овако важним питањима, као и посебан значај језика као темеља очувања идентитета. Са жалошћу је констатовала да ево скоро 80 година српска деца уопште не уче црквенословенски језик који је представљао темељ српске просвете и културе још од периода Немањићке Србије. Интересантно запажање односило се и на наш народ у Републици Српској, у коме, по Миланим речима, није могуће наићи на русофобна расположења.