Позоришни свет је 17. јануара обележио 160 година од рођења истакнутог руског позоришног ствараоца Константина Сергејевича Станиславског. Поводом годишњице, у Руском дому је синоћ отворена изложба „Станиславски: у потрази за `плавом птицом`“.
Поставка је обухватила обиман материјал у чијем су се саставу нашли експонати из колекција Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ у Москви и Музеја позоришне уметности Србије. Афише, позоришни плакати и програми, шарж, карикатура, фотографије оснивача Московског уметничког театра Константина Станиславског и Владимира Немировича-Данченка, чланова позоришне трупе Ивана Москвина, Олге Книпер-Чехове, Василија Качалова, Михаила Чехова и др. Посетиоци су могли да виде дигитализоване скице истакнутих руских сликара за култне представе ,,Плава птица“, ,,Галеб“, ,,На дну“, „Бела гарда“, „Хамлет“, „Пер Гинт“ и ретке документарне снимке, међу којима су се нашли и кадрови Станиславског и његове ученика са проба.
О поставци и изузетном доприносу Станиславског развоју позоришне и филмске уметности говорила је Диларам Руденко испред Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“. Она је том приликом нагласила да је плејада холивудских глумаца своје вештине развила управо захваљујући чувеном „Систему Станиславског“, методу који се и данас сматра најбољом глумачком техником и класификацијом метода глуме. Легендарни Ал Паћино је једном приликом рекао: ,,Нисам ја из Холивуда. Ја сам од Станиславског.“
О значају и утицају Московског уметничког театра на српску културу и позоришну уметност говорила је Ениса Успенски, професор на Факултету драмских уметности у Београду. Театар је изазивао велику пажњу српске публике. Чехов је био на сценама београдских позоришта више од 50 пута. О поштовању које су руски уметници уживали у српском друштву сведочи Указ Његовог краљевског височанства престолонаследника Александра I Карађорђевића од 31 марта 1921. године којим су чланови Московског уметничког театра на предлог Министарства просвете Краљевине Југославије одликовани Орденом Светог Саве.
Партнери првог заједничког пројекта Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ и Федералне агенције „Россотрудничество“ су Руски дом, Музеј позоришне уметности Србије и Руски научни институт у Београду.
