✨ Минулог уторка, 23. јуна, навршило се 137 година од рођења Ане Андрејевне Ахматове (1889–1966) — песникиње број 1 руске књижевности, супруге и музе још једног великог руског песника, Николаја Гумиљова (1886–1921). Рођена у Одеси, а одрасла у Царском Селу, Ана Ахматова (рођено презиме Горенко), након објављивања своје прве две збирке „Бројанице“ и „Вече“, постала је једна од најсјајнијих књижевника Сребрног века и лидер акмеизма — књижевног правца који је заједно са супругом Николајем Гумиљовом стварала као противтежу симболизму.
Упркос племићком пореклу, остала је у Русији после 1917. године и проживела дуг и тежак живот, обележен стрељањем њеног бившег супруга Николаја Гумиљова, прогоном и дуготрајним хапшењима њиховог сина Лава Гумиљова, евакуацијом током Великог отаџбинског рата, као и кампањама против ње и вишегодишњим забранама од стране совјетских власти, како у предратном, тако и у послератном периоду.
Све то време наставила је да пише песме и поеме које су ушле у златни фонд руске књижевности 20. века. Поред тога, Ана Ахматова се активно бавила превођењем страних песника. Познато је да је била пријатељица Десанке Максимовић и да су обе песникиње преводиле своје стихове на језик оне друге!
На стихове Ахматове музику су често писали како композитори 20. века, тако и савремени аутори. Неколико таквих композиција изведено је на априлском концерту „Сребрни век. Други део“ у Руском дому у Београду („Сахрани ме, ветре“, „Приморски сонет“, „Дођи да ме видиш“ и друге).
Београдски љубитељи руске поезије могу пронаћи књиге Ане Ахматове на руском и српском језику у библиотеци Руског дома.
Позивамо све љубитеље руске поезије да у библиотеци Руског дома у Београду открију дела Ане Ахматове на руском и српском језику.
