У Руском дому у Београду свечано је отворена изложба „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“.
Свечано отварање ове скрупулозно припремане и значајне изложбе крунисало је циклус догађаја посвећених овом важном датуму српске и руске историје, које је Руски дом у сарадњи са партнерима реализовао током ове године.
Догађај је отворила премијера документарног филма познатог руског редитеља Виталија Бузујева, у продукцији РТ Док, „На позив руског срца“, посвећеног учешћу хиљада руских добровољаца у Српско-турском рату. Филм је најавио директор Руског дома Јевгениј Баранов, који је заједно са проф. др Ирином Антанасијевић, директорком Руског научног института, био међу водећим говорницима у овом остварењу.
Након пројекције гости су се спустили у галерију Руског дома, која је први пут отворена за посетиоце након завршетка изложбе „Петар Велики и Србија“, и упознали се са јединственом поставком коју су месецима припремали Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз помоћ Министарства културе Србије и подршку Душана Бајатовића, почасног конзула Руске Федерације у Новом Саду и председника Савета Руског географског друштва у Србији.
На почетку церемоније публици се обратио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Међу званицама били су министар културе Србије у техничком мандату Никола Селаковић, амбасадор Белорусије у Србији Сергеј Малиновски, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон, аутор споменика Николају Рајевском у манастиру Свети Роман, заслужени уметник Русије Ајдин Зејналов, као и бројне дипломате, новинари, представници културног и друштвеног живота. Званице је кроз изложбу водио је научни секретар Руског научног института проф. др. Алексеј Тимофејев.
Гости су имали прилику да виде предмете из колекција Народне библиотеке Србије, Војног музеја, Музеја науке и технике, Народног музеја у Зрењанину, ризнице манастира Враћевшница, Државног историјског музеја у Москви, као и Регионалног музеја „Јевдоким Романов“ у Могиљевској области и Историјско-регионалног музеја у граду Круглом у Белорусији. Захваљујући ангажовању амбасаде те земље, оригинални експонати из ових белоруских музеја први пут су стигли у Руски дом и Србију.
Међу најистакнутијим експонатима су сабља која је припадала српском владару, камера из једног фото-студија, албуми са фотографијама, као и ретка одликовања, оружје, униформе, медицински инструменти и штампана издања из ратног времена. Они чувају сећање на руске учеснике добровољачког покрета — Михаила Черњајева, Николаја Рајевског, Николаја Кирејева и многе друге.
Аутори изложбе успели су да дочарају атмосферу 1876. године и одјек ових догађаја у руском друштву. Тај талас је захватио и неке од најзначајнијих представника руске културе и науке — Петра Чајковског, Фјодора Достојевског, Василија Поленова, Николаја Склифосовског и друге.
Посебну пажњу привлаче 3D модели споменика и места повезаних са овим историјским догађајима, као и рестауриране фотографије Београда, Алексинца, Књажевца, Параћина и других места у Србији, које је руски фотограф Иван Громан направио током рата и непосредно након његовог завршетка.
Ова збирка представља својеврсни први фото-архив Србије, који је сачувао изглед старих српских градова. Ништа мање вредне нису ни бројне литографије, које су са готово фотографском прецизношћу бележиле призоре које су пред собом затекли руски уметници-добровољци.
Намена изложбе је да подсети на подвиг руских добровољаца, њихов допринос ослободилачкој борби српског народа и коначној независности Србије 1878, ојача историјско сећање на словенско јединство.
Изложба ће за јавност бити отворена од сутра, 6. октобра, и трајаће до краја ове године.
Улаз је слободан! Добро дошли!
