Опера Санкт Петербурга поново пред београдском публиком

Оснивач и стални уметнички руководилац Државног камерног музичког театра „Опера Санкт Петербурга“, народни уметник Русије Јуриј Александров, познат по својим креативним експериментима и неочекиваним редитељским решењима је одабрао два наслова за ову турнеју: ,,Насиље над Лукрецијом“ Бенџамина Бритна која ће бити изведена 13. и 14. новембра у Народном позоришту у Београду и ,,Отмица из сараја“ Волфганга Амадеуса Моцарта која се игра 15. и 16. новембра у Опери и театру Мадленианум.

Представе ће бити изведене у част 75. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату. Турнеју театра је информативно подржао Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду.

Бенџамин Бритн је велики, светски признати енглески композитор 20. века. Једна од главних тема његовог стваралаштва је протест против насиља и рата и заштита основних вредности крхког и незаштићеног човечанства. Најпопуларније Бритново дело је опера ,,Насиље над Лукрецијом“ (1946), музичка трагедија са једном паузом. Иако се радња опере заснива се на једноj епизоди из римске историје,  првобитно је написана као опера протест, реакција на дешавања Другог светског рата.

Први пут је изведена у Русији управо у позоришту Опера Санкт Петербурга. Арије се изводе на енглеском језику тако да у потпуности преносе сву поетичност и лепоту Бритнове музике. Редитељ представе, народни уметник Русије Јуриј Александров, одустаје од непосредне илустративности и креира своју причу – вечити дијалог мушкарца и жене о љубави, верности и превари. Уместо мушког и женског хора, као у античком позоришту, овде се појављују Он и Она и сведоче о давним догађајима. Њихова несрећна судбина преплиће се са радњом која се одвија на главној сцени. Префињене сценске метафоре и лепота гласа младих певача чине ову представу ексклузивним пројектом Опере Санкт Петербурга.

Лирска комедија у два чина ,,Отмица из сараја“ је прва национална опера написана у стилу зингшпила и до данас се сматра најстаријом опером на немачком језику. Жанр зингшпила, то јест веселе представе са музиком, био је распрострањен у Немачкој и Аустрији крајем  XVIII и почетком XIX века. Радњу прате дијалози, а арије разоткривају осећања јунака. Мелодику аустријске и немачке народне песме прате брзи дијалози, изразити и интонационо богати речитативи.

Моцарт је ову оперу компоновао у време женидбе Констанцом Вебер. Композиторов отац је био против тог брака… Ситуација је разрешена у тренутку: Моцарт је отео Констанцу из куће њених родитеља. Оженио се њоме три недеље после премијере опере. То је био најсрећнији период Моцартовог живота, што се одразило и на његову музику. Осим тога, главна јунакиња опере се зове исто као композиторова будућа супруга.