Представништво Россотрудничества у Србији – Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду и Министарство унутрашњих послова Републике Србије организују свечаност поводом 75. годишњице од обнављања Панчевачког моста. У оквиру догађаја биће одржан дефиле пловила речне полиције МУП Србије са проласком испод Панчевачког моста. Свечаност је планирана за 29. новембар, са почетком у 11 часова уз присуство представника Владе Републике Србије, Града Београда и дипломатског кора Руске Федерације.
Историјски преглед:
Панчевачки мост је изграђен 1935. године. У ноћи између 10. и 11. априла 1941. минирала га је југословенска војска у покушају да успори немачку офанзиву, међутим окупатори су га прилично брзо обновили. У јесен 1944., пре него што су напустили Београд, Немци су га потпуно уништили. На дну Дунава нашло се 20 хиљада тона метала и бетона, авионских бомби и артиљеријске муниције. Годину дана касније донета је одлука о његовом обнављању. Пре почетка поправке моста дно је морало да се очисти. Југословени су уз румунску, мађарску и бугарску помоћ почели да чисте дно, али нису никако могли да обнове мост за кратко време. Тада су се и обратили совјетском руководству. Савет министара СССР-а одлучио је 27. септембра 1945. да овај задатак повери специјалном грађевинском одељењу, а у њега су ушла три посебна батаљона железничке војске, бригада миноловаца Дунавске морнарице и 72 речна пловила различите величине и тонаже. Радовима је руководио генерал-поручник техничких војних јединица Владимир Головко, који је 1942-1944. био начелник железничке војске Црвене Армије. Главни инжењер био је један од истакнутих совјетских градитеља мостова Николај Колоколов. Управо је он направио план према којем би се радови завршили за само годину дана. Југословенски инжењери су сматрали да ће радови трајати најмање три и по године.
Непроцењива је била улога совјетских ронилаца у уклањању мина око моста и чишћењу корита реке. Посао је био веома ризичан. Процењено је да је на обали уништено око 100 тона мина, граната и бомби. Совјетски и југословенски рониоци су укупно подигли на обалу 6.000 тона бетонских и металних делова порушеног моста. Захваљујући успешном решењу које су предложили совјетски инжењери, на висину од 28 метара подигнута је и причвршћена централна метална конструкција дугачка 160 метара, поломљена на два дела у експлозији. Али стубови моста нису били спремни. Приликом њиховог постављања, градитељи су наилазили на остатке старог моста, зато је поново била потребна помоћ ронилаца. Бригада градитеља, желећи да уштеди време, сама је обављала сав посао ронећи без специјалних одела на дубину од 5 метара. Југословени су говорили да тако могу да раде само Руси. Када је један совјетски радник пао са велике висине и погинуо, на његову сахрану дошле су хиљаде Београђана.
У јесен 1946. изградња је приведена крају. Остало је само да се подигне метална конструкција од 160 метара коју су држали на два велика шлепа. Пет дана се чекало да се смири ветар који је таласао Дунав. Када је тај тренутак дошао, скоро половина Београда стајала је на обали. Скандирало се „Хвала, Руси“, „Живео СССР“…. Реконструкција моста завршена је 7. новембра 1946., на годишњицу Октобарске револуције. Али најважнија церемонија, са учешћем Тита који је пресекао врпцу, одржана је 29. новембра, на годишњицу проглашења социјалистичке Југославије. У знак захвалности совјетском народу мост је понео име ,,Мост Црвене Армије“, а на њему је постављен слоган „Живело пријатељство совјетског и југословенског народа“.
