Telegram Contact Instagram Facebook Youtube
  • sr
  • ru
Руски дом

Обележавање 165 година од рођења Николаја Хартвига

Поводом обележавања 165. годишњице од рођења Николаја Хартвига, последњег руског царског посланика на српском двору, Планинарско – историјска секција Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада организовала је планинарење за децу и одрасле на Фрушкој гори.
Окупљање учесника је било у порти манастира Раковац. Литургији су присуствовали организатори и један број учесника. Манастир Раковац потиче из XV века, црква је посвећена Св. Кузми и Дамјану и у својој историји доживео је многа разарања и пљачкања, али је обновљен.
У оквиру пешачења одржан је кратак историјски час о Николају Хартвигу и његовим заслугама за Србију.
Николај Хенрикович Хартвиг (1857 – 1914) је био руски дипломата, посланик Руске империје у Краљевини Србији од 1909. до 1914. Важио је за осведоченог пријатеља српскога народа и постао омиљена личност у народу. Срби су га прихватили као свог сународника. По дипломатским кулоарима тога времена кружила је шала да је „Хартвиг представник Србије на руском двору, а не представник Русије на српском“. Заслужан је за развој односа Русије и Србије тога времена и статуса Србије у спољној политици своје земље. Био је последњи руски царски посланик на српском двору и добротвор Фонда ученика Богословије „Светог Саве“. Желео је да цео преостали радни век проведе у Србији у Београду, да у њему умре и буде сахрањен.
Несебично се залагао да се смање тензије између Србије и Аустроугарске од Анексионе кризе све до своје изненадне смрти. Напрасно је преминуо приликом посете Аустроугарском посланству у Београду и разговора са њеним послаником Гизелом о ноти, тј. ултиматуму који је Аустроугарска припремила Србији поводом убиства престолонаследника Фердинанда у Сарајеву. Претпоставља се да је, када је прочитао текст, Хартвиг, иначе тежак срчани болесник, од узбуђења доживео смртоносни удар.
Величанственој сахрани Николаја Хартвига присуствовао је цео двор. Предводио ју је краљ Петар Први Карађорђевић, престолонаследник Александар, принчеви Павле и Ђорђе, комплетна влада на челу са Николом Пашићем, цео војни врх, све стране дипломате и огромна река народа, сведочили су – 80 хиљада људи. Уз велике државне и црквене почасти испраћен је до места на Новом гробљу у Београду, где вечно почива. Надгробни споменик у руском стилу подигла му је Београдска општина. Са њим почивају и ћерка Људмила и супруга Александра. У Београду једна улица носи име овог руског дипломате и великог српског пријатеља.
У оквиру планинарења пређена је кружна стаза: Гребенски пут – Излетиште Бранковац – Беочинске ливаде – Видиковац – Думбовачки поток – Думбовачки водопад – Излетише Рим – Гребенски пут (око 9 km).