Telegram Contact Instagram Facebook Youtube
  • sr
  • ru
Руски дом

Манифестације у част 100-годишњице рођења Никите Иљича Толстоја биће одржане у Вршцу уз подршку Руског дома

У Руском дому је 12. априла одржана конференција за новинаре, посвећена манифестацијама које ће у наредних неколико дана бити одржане у част 100-годишњице рођења чувеног руског академика и слависте Никите Иљича Толстоја у његовом родном граду Вршцу.

Програм јубиларне годишњице биће отворен 14. априла међународним округлим столом „Студенти и следбеници Н.И. Толстоја о његовом научном наслеђу“. У раду округлог стола учествоваће представници академских институција из Србије и Русије, а том приликом биће представљена и тематска књига. Дан рођења истакнутог слависте, 15. април, биће обележен свечаним откривањем његове бисте у центру Вршца и изложбом у Градском музеју на којој ће бити представљена лична заоставштина Никите Толстоја, архивска документа и фотографије које сведоче о његовом животу и раду.

На конференцији у Руском дому говорили су представници породице Толстој, колеге, студенти и поштоваоци рада академика: саветник председника Руске Федерације Владимир Толстој, академик Руске академије наука Светлана Толстаја, књижевник, ректор Књижевног института Алексеј Варламов, писац, филолог, сарадник на Институту за руску књижевност Руске академије наука Јевгениј Водолазкин, директор Дома руског зарубежја Виктор Москвин, извршна директорка Фондације наслеђа Руса у иностранству Јелена Чернишкова, радио и ТВ водитељка Фекла Толстаја.

Манифестације у част 100-годишњице Никите Иљича Толстоја биће одржане уз подршку Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду.

Никита Иљич Толстој је праунук писца Лава Толстоја. Рођен је у Вршацу 15. априла 1923. године. Студирао је у Руско-српској гимназији у Београду. Као члан партизанског покрета у Србији (1941-1944), а потом и као добровољац у Црвеној армији, учествовао је у биткама за Будимпешту и Беч. По завршетку Другог светског рата, заједно са својој породицом, долази у СССР, где уписује Филолошки факултет Московског државног универзитета. Постдипломске студије  је завршио 1953. године и био ангажован на Институту за славистику Академије наука, где је радио до краја свог живота, комбинујући истраживачки рад и наставу, прво на Институту за међународне односе, а потом, скоро 30 година, на Филолошком факултету Московског државног универзитета. Године 1987. постао је академик Руске академије наука, био је члан Президијума Руске академије наука, инострани члан бројних словенских академија.

.