Telegram Contact Instagram Facebook Youtube
  • sr
  • ru
Руски дом

У Руском дому представљена књига „КРА Фактор – Антитерор“

У Руском дому је на иницијативу Руско-балканског центра за народну дипломатију из Вороњежа и Медија центра Ногина и Куриноја ,,Руски експрес“ одржано представљање српског издања књиге председника Академије наука Чеченске Републике Џамбулата Умарова „КРА Фактор – Антитерор“. Представљању књиге присуствовао је велики број стручњака и новинара.

Београдски муфтија Мустафа Јусуфспахић је том приликом говорио о значају сарадње православаца и муслимана и истакао чињеницу да је екстремизам у супротности са духом исламске вероисповести. Он се осврнуо на настојања његовог покојног оца, муфтије Хамдије Јусуфспахића и српског патријарха Павла да одрже међуверски мир деведесетих година прошлог века, као на покушаје осујећене спољним утицајима.

Експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић је нагласио да је главна поука изласка из чеченске кризе – могућност обнављања братских односа између православаца и муслимана и превазилажење радикализације исламског окружења у региону коју намеће Запад.

Џамбулат Умаров је присутнима пренео поздрав председника Чеченске Републике Рамзана Кадирова: „Драга наша браћо Срби, добро нам је позната историја вашег херојског народа и борбе за слободу, веру и државу. Ви сте једини народ у Европи који се ослободио нацизма, не само захваљујући помоћи совјетске војске, већ првенствено сопственим напорима. По духу сте слични нама! Сигуран сам да нећете дозволити да спољне силе забију клин између православаца и муслимана у вашој земљи! Чеченски народ је увек спреман да одржи пријатељство и сарадњу са српском браћом!“. Умаров је дао преглед развоја тероризма од антике до данас, истичући његову страност исламу и штету коју екстремисти наносе пре свега исламским заједницама.

На скупу су такође говорили Љубомир Радиновић, руководилац Руско-балканског центра за народну дипломатију, Драган Тодоровић, друштвени радник, Горан Петронијевић, адвокат, представници Београдског форума за свет равноправних, Ивана Жигон, драмска уметница.