Поводом обележавања 25. годишњице бомбардовања Савезне Републике Југославијe, у Руском дому је у сарадњи са Центром за медитеранска истраживања при руском националном истраживачком институту ВШЭ „Висока школа за економију“ организована научна трибина „НАТО агресија против Југославије: историјско сећање и дугорочне последице“.
У раду трибине учествовало је преко сто стручњака из Русије, Србије, Републике Српске и Канаде који делују у области дипломатије, међународног и људских права, политикологије, савремене историје, социологије.
Испред Федералне агенције „Россотрудничество“ учесницима скупа обратио се Јевгениј Примаков, руководилац агенције, унук Јевгенија Максимовича Примакова, некадашњег руског премијера који је 24. марта 1999, сазнавши за почетак бомбардовања, окренуо је авион изнад Атлантика већ на путу у САД, куда је ишао у званичну посету.
„Научна трибина са собом носи дубоко емотивни карактер. С друге стране пред нама је задатак аналитичког и стручног осмишљавања онога што се десило“, рекао је Примаков. Он се осврнуо на чланак Александра Солженицина, истакнутог руског мислиоца који је у трагедији Југославије 1999. године предвидео страшене последице за прву половину 21. века, чијих смо данас сведоци. ,,С пуним правом можемо рећи да је агресија НАТО-а на Југославију била окидач за низ догађаја који су касније уследили: 2003. Ирак, 2011. мешање у послове Северне Африке и Блиског Истока, и онога што се сада дешава у Украјини. Западни свет је кроз историју, имајући војну предност пред осталим глобалним светом, увек диктирао своја права јачег. У Југославији су тада говорили да се Запад прво ухватио Срба, а да ће после доћи ред и на Русе. Томе можемо и да посведочимо. У Србији кажу: ,,Можда ћемо моћи да опростимо, али никада нећемо заборавити“. Видећи пример Србије и српског народа који заједно са нама тугује због страдалих, Русија поручује: „Сигурно нећемо опростити, нити заборавити“, подвукао је Примаков.
Присутнима су се обратили амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко и народни посланик у Народној Скупштини Србије Александар Вулин.
У раду трибине учествовали су први заменик председника Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Владимир Чижов, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир, извршни директор Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“ Леонид Драчевски, руководилац Центра за медитеранска истраживања Јекатерина Ентина, оснивач и председница политичке странке „Заветници“ Милица Ђурђевић Стаменковски, адвокат, стручњак за међународно право Кристофер Блек, виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић. Скупу су присуствовали амбасадор БиХ у Србији проф. Александар Врањеш, заменик Народне Скупштине Србије Јован Јањић, као и још неколико посланика српског парламента.
Путем видео линка су говорили заменик председника Државне Думе Петар Толстој, заменик председника Савета Федерације Русије Константин Косачов и први заменик председника Комитета Државне Думе за ЗНД, евроазијску интеграцију и везе са сународницима Константин Затулин.
Модератор научне трибине био је Фјодор Лукјанов, аналитичар, политиколог, директор за научни рад Фондације за развој и подршку међународног дискусионог клуба „Валдај“, главни уредник политичког магазина „Русија у глобалној политици“, аутор и водитељ емисије „Међународна ревија“.
