Синоћ, 5. новембра, у Руском дому у Београду уприличена је Међународна научна конференција „Дејтон – 30“, посвећена тридесетогодишњици Дејтонског споразума и његовој улози у обликовању политичке и друштвене архитектуре постконфликтних друштава региона. На пленарној сесији говорили су: Петар Толстој, потпредседник Државне думе Руске Федерације (видео обраћање); Леонид Драчевски, извршни директор Фонда Горчакова; Александар Боцан-Харченко, ванредни и опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији; Александар Врањеш, амбасадор Босне и Херцеговине у Србији; Синиша Каран, доктор наука, министар за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске; Витомир Поповић, академик, доктор наука и председник Удружења правника Републике Српске; и Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права. Модератор пленарне дискусије била је Екатерина Ентина, доктор политичких наука, саветник Фонда Горчакова и директор Центра за медитеранске студије НИУ ВШЕ. Учесници су размотрили савремено стање и перспективе Дејтонског споразума, његов утицај на регионалне процесе и трансформацију политичког система постдејтонске Босне и Херцеговине. У оквиру скупа представљена је научна монографија „30 година Дејтона: како си, Босно?“, коју је припремио колектив истраживача са НИУ ВШЕ, Института за славистику РАН, Института за Европу РАН и МГИМО МИД Русије. У другом делу конференције одржана је трибина „Отворени микрофон“, на којој су стручњаци разговарали о савременом стању у Босни и Херцеговини, питањима политичког уређења, памћења, идентитета и симболичке политике. Међу учесницима били су: др Никита Бондарев, старији научни сарадник Института за славистику РАН; Стефанија Иветић, аналитичар Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“; Милош Лукић, вршилац дужности директора Државне установе „Службени гласник Републике Српске“; Ања Љубојевић, заменик председника Народне скупштине Републике Српске; Небојша Малић, новинар и аналитичар; и Душан Дачић, дипломирани правник и картограф. Модератор дискусије била је Јелена Марковић, новинарка канала RT Balkan. Током дискусије покренут је широк спектар питања: – Каква је социолошка стварност Босне и Херцеговине данас? – На који начин се гради међуетничка комуникација у региону? – Где се у филму појављује „принуђено помирење“, а где „игра жртве“, која претвара трауму у културни наратив? – Коју улогу имају симболи постдејтонске архитектуре – да ли они чувају мир или само прикривају његову крхкост?
