Иако се у студентским данима определила за професију далеку од књижевности, писана реч је стицајем околности постала важан део живота Оливере Будимир. Родом из Приштине, Оливера је након дешавања 1999. године на Косову и Метохији избегла за Београд. Губитак дома, породице и пријатеља подстакли су је на писање романа о прогону Срба са њихове родне земље.
Последњи роман ауторке „Увир на извиру“, чије је представљање симболично одржано у Руском дому на годишњицу НАТО бомбардовања СР Југославије, настао је у жељи да се ода почаст невиним жртвама рата.
Прича прати дешавања на граници Србије са Албанијом, где су храбри борци, међу којима и руски добровољци бранили српску земљу од агресора. Упркос трагичној чињеници да њихови животи увиру на самом извору, у јеку младости, али и на самој граници, где почиње, извире Држава, роман је прожет порукама мира и љубави.
Веома добро прихваћен од читалачке публике, роман „Увир на извиру“ је већ доживео неколико издања, а планиран је и његов превод на руски језик.
