Епоха Петра Великог и њен траг у српској историји

Поводом обележавања три и по века од рођења руског цара Петра Великог, Руски дом и Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада вас позивају на отварање изложбе под називом 350 година од рођења руског цара и императора Петра Великог (Москва, 9. јун 1672 – Санкт Петербург, 8. фебруар 1725) и представљање двотомног факсимилног издања илустрованог Житија Петра Великог Захарија Орфелина (Нови Сад, Прометеј, 2020), а поводом 250 година од његовог објављивања (Венеција, штампарија Димитрија Теодосија,1772).

Програм ће бити одржан у Галерији Руског дома (Краљице Наталије 33, Београд), у четвртак, 9. јуна, у 13 часова. О поставци, на којој ће бити представљени фототипи бакрорезних илустрација садржаних у илустрованом издању Житија, али и о фототипском издању Прометеја говориће др Никола Грдинић и Зоран Колунџија, уредник ИК Прометеј. Изложба је приређена на основу грађе из збирки Библиотеке Матице српске.

Епоха Петра I оставила је снажан траг у српској историји, јер су у то време интензивиране традиционалне руско-српске везе, које су значајно утицале на развој српске просвете и културе и на верски живот Срба.

Употреба руских књига и отварање српских школа у којима су деловали руски учитељи, означили су почетак нове рускословенске епохе у историји српске писмености и Српске цркве, када рускословенски језик потискује дотадашњи традиционални српскословенски и постаје књижевни и богослужбени језик Срба. Рускословенским и руским језиком почели су се служити први значајнији писци 18. века, међу којима и Захарија Орфелин (Вуковар 1726 – Нови Сад 1785), један од најистакнутијих стваралаца српске књижевности, уметности и културе тога периода. Као последица руског утицаја почетком друге половине 18. века у српској писмености почиње да се користи руска грађанска ћирилица, писмо начињено реформом Петра I од 1708. до 1710. Међу првим српским књигама штампаним грађанском ћирилицом било је и двотомно Житије Петра Великог Захарија Орфелина. Монографија о руском цару Петру Великом и Русији, штампано на скоро чистом руском језику, сматра се најлепшом и технички најсавршенијом српском књигом 18. века.

Житије Петра Великог објављено је у четири издања: два анонимна под насловом Житије и славнија дела государја императора Петра Великаго самодержца всеросијскаго (Венеција 1772), илустровано издање под насловом Историја о житији и славних делах великаго государја императора Петра Перваго самодержца всеросијскаго (Венеција 1772, али заправо 1774) и руско издање, штампано у Санкт Петербургу 1774. године.

Илустровано издање је ретко и има посебну вредност, јер је опремљено бакрорезним илустрацијама (медаље, карте, планови). У првом тому налази се 47 бакрорезних прилога, а у другом 20. У Библиотеци Матице српске постоји први том илустрованог Житија с краћим предговором и комплет (оба тома) с дужим предговором.