Telegram Contact Instagram Facebook Youtube
  • sr
  • ru
Руски дом

Поводом стогодишњице доласка руске емиграције на Балкан

Руски егзодус, који је уследио након Грађанског рата и отворио епоху руске емиграције, несумњиво је један од најважнијих догађаја у историји руског и српског народа 20. века. Управо је  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца пре тачно сто година пружила топлу добродошлицу и постала уточиште за десетине хиљада руских избеглица.

Поводом јубиларног датума, у београдском Руском дому одржана је међународна научна онлајн конференција „100. годишњица доласка руских емиграната на Балкан“. У раду конференције учествовали су потомци руских избеглица, истраживачи историје беле емиграције, научници, стручњаци, представници јавних, научних и образовних институција из Бугарске, Грчке, Македоније, Русије, Србије, Словеније, Турске, Француске, Хрватске.

Скуп је отворио в.д. директора Руског дома Евгеније Дјомин. Он је истакао да се конференција одржава у једном од најстаријих центара руске културе у иностранству са разлогом.  Оснивање Руског дома цара Николаја II 1933. године, данас Руског дома у Београду, проистекло је из жеље руског народа који је изгубио домовину и пронашао прибежиште у Краљевини Југославији, да сачува дух свог народа, своју културу и вековне традиције. Актуелна и данас тема Руског егзодуса се као црвена нит прожима кроз програм Руског центра за науку и културу.

Дубоку захвалност руководству Србије на пажњи посвећеној наслеђу руске емиграције на овим просторима, посебно Министарству културе и информисања Републике Србије, које је подржало иницијативу за одржавање конференције, изразио је у поздравном писму организаторима и учесницима скупа амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Конференција је одржана у организацији Удружења руских кадетских корпуса у иностранству и уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, српског одељења Међународног јавног фонда јединства православних народа, Националног савета руске мањине у Србији, Друштва српско-руског пријатељства „Бела Црква“, Удружења руских сународника и пријатеља Русије „Савез“ и „Свеславица“.