Руски дом

У Београду представљено специјално издање пригодних поштанских марака са ликом Петра Великог

У част 350 година од рођења Петра I, у ПТТ Музеју у Београду данас је представљено пригодно филателистичко издање са ликом руског цара. Иницијатор идеје о издавању поштанских марака је Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду. Пројекат је реализован у сарадњи са ЈП „Пошта Србије“ и Државним музејом Ермитаж из Санкт Петербурга.
Том приликом представљено је издање две поштанске марке номиналне вредности 30 динара за унутрашњи промет (уметничко решење академског сликара Бобана Савића) и 85 динара за међународни промет са српским портретом цара Петра Великог краја 17. – почетка 18. века непознатог аутора. Током заједничких истраживања, Руски научни институт (основан у Београду 1928. године, обновљен септембра 2021. године) и Руски дом у Београду дошли су до података о постојању српског портрета Петра I, који се до краја 19. века чувао у манастиру Велика Ремета, а данас је део музејског фонда Ермитажа.
Епоха Петра I оставила је снажан траг у српској историји, јер су у то време интензивиране традиционалне руско-српске везе, које су значајно утицале на развој српске просвете, културе и на верски живот Срба. Мотиве вињета на маркама чине фрагменти из указа Петра I о слању учитеља из Русије у Србију, захваљујући чему је у Сремским Карловцима 1726. године основана прва српска школа.
„Петар Велики задужио је српски народ, и у знак сећања и захвалности за грађење чврстих веза наших народа и његов директан изванредан утицај на унапређење просвете, културе и верског живота у Срба, пригодним издањем поштанских марака обележавамо јубилеј, 350 година од рођења Петра Великог, у част традиционалних братских и пријатељских односа Србије и Русије”, рекао је Зоран Ђорђевић, в.д. директора Поште Србије.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изразио је захвалност Руском дому на иницијативи, упутивши речи искрене захвалности господину Зорану Ђорђевићу и свим српским пријатељима који су подржали овај пројекат, истакавши да су у овим тешким временима за Русију овакви догађаји још један доказ узајамног поштовање заједничке историје.
Представљање поштанских марака пропраћена је изложбом репродукција стрипа ,,Петар Велики“, кога су 1941. године у „Политикином забавнику” објавили руски емигранти Константин Кузњецов и Павле Пољаков.
Изложбу Руског научног института у ПТТ Музеју представила је Ирина Антанасијевић, руководилац ове научне институције. Изложба и репринт стрипа ,,Петар Велики“ реализовани су уз подршку ,,Гаспром њефта“, највећег руског инвеститора у Србији. Компанија је подржала обнову рада Института у оквиру свог дугорочног програма у области културе, образовања и очувања заједничког историјског наслеђа Србије и Русије. Први тираж стрипа објављен је у издању Информатике и уз подршку Удружења „Народна дипломатија“ из Србије. Ауторско право на стрип припада Удружењу стрипских уметника Србије (УСУС). Пригодне марке у част 350 година од рођења руског цара Петра I су издате у тиражу од 25 хиљада примерака и украшене мотивима стрипа „Петар Велики“.
Уочи представљање пригодног филателистичког издања, комплети марака уручени су на приjeму, уприличеном поводом Дана Русиje у рускоj Aмбасади председници Владе Србиje Ани Брнабић, председнику Скупштине Србиje Ивици Дачићу и српском члану Председништва Босне и Херцеговине Милораду Додику.
Изложба Руског научног института са репродукцијама стрипа ,,Петар Велики” у ПТТ музеју отворена је за посетиоце до 24. јуна.
🔹Историјски осврт
О историји српског портрета Петра Великог
Историја портрета је веома занимљива. Почиње крајем 70-их година 19. века, када је Србију посетио познати руски историчар и археолог гроф Алексеј Уваров, историчар уметности, оснивач Историјског музеја на Црвеном тргу у Москви. У том тренутку, према његовим сећањима, манастир Велика Ремета се налазио у полупорушеном стању после турског пустошења. Међутим, монаси су га примили и међу портретима који су се налазили у гостинском делу манастира Уваров са изненађењем проналази портрет Петра Великог, који није личио ни на један раније познати портрет руског цара. О том портрету је, по повратку у Русију, обавестио слависту и историчара уметности Владимира Качановског, који се толико заинтересовао за њега да је отишао у Србију, посетио Велику Ремету и након тога написао велики чланак о слици која се чува у манастиру.
Истраживање Качановског
Качановски је детаљно описао портрет, који је „непознатим путевима стигао код аустријских Срба“. „Народ (православни Срби), за време ,,славе“ (празника храма) и великих празника из цркве одлази у просторије игумана да целива портрет руског цара Петра као чудотворну икону: када улази у собу, благочестиви Србин се крсти, изговара речи ,,о, ти, наш избавитељу“, а затим целива портрет. Трагови од честих целивања могу се јасно видети на портрету“, написао је Качановски.
Од монаха из манастира Качановски је чуо и забележио легенду, према којој је Петар Први на повратку са путовања по Европи свратио у манастир Велика Ремета и провео ту шест недеља. У знак захвалности за гостопримство наредио је да се сваке године манастиру шаље 300 рубаља и поклонио му је свој портрет. Према речима монаха, царски новац је стизао у Ремету до 40-их година 19. века, а царев портрет се поштовао као икона.
Упркос легенди на полеђини портрета се налази запис о томе да је портрет манастиру поклонила породица из Сремских Карловаца – Павле и Наталија Панаотовић – 22. маја 1818. године.
Пут до Ермитажа
За чланак Качановског заинтересовао се чувени критичар, колекционар антиквитета Владимир Стасов, који је отишао у Србију, проучио платно и изнео мишљење да је портрет насликан према живом моделу.
„Сви мени досад познати портрети великог цара из епохе његових зрелих година учинили су ми се слабим и безначајним у поређењу са овим портретом. Тако су изразито на њему приказане црте лица, толико оне одговарају представи [о Петру I]. Одмах сам одлучио да оваквом портрету није место негде у забити Србије, да не треба да пропада у непознатим даљинама, и да је наша обавеза да уложимо све напоре да он из Србије заувек пређе у Русију“, истицао је он.
Захваљујући Стасовљевим напорима портрет Петра I је на препоруку Константина Победоносцева, царског представника у Синоду, и уз сарадњу српског митрополита Михаила пребачен у Петербург и по жељи покојног цара купљен за Ермитаж. „По мом дубоком убеђењу, ради се о једном од најзначајнијих блага нашег чувеног музеја“, писао је Стасов.
У замену за изгубљену реликвију манастир Велика Ремета је добио копију портрета на чување, као и средства за обнову манастира.